Na današnji dan 1994.godine u Beogradu je od raka pankreasa preminuo jedan od najvećih jugoslovenskih muzičara, Milan Mladenović.
Dečak iz vode umro je 5. novembra, nakon tri meseca borbe sa rakom pankreasa u jednoj novobeogradskoj višespratnici sa verom u bolju budućnost i sutra vredno življenja za one koji ostaju. Do samog kraja sačuvao je vedar duh iako je većina njegovih stihova obojena gorkim i oporim tonom. Na neki čudan vizionarski način predvideo sva dešavanja koja će uslediti na tlu bivše SFRJ. Surova vremena, posle titoromantizma zbrisala su sa lica Zemlje generacije koje su želele i trudile se da izvan okvira komunizma obezbede slobodu izražavanja onima koji dolaze. Najapsurdnija činjenica jeste i da je osamdeset odsto članova, bližih saradnika i prijatelja najupečatljivijeg jugoslovenskog benda Ekatarina Velika mrtvo. Basista Bojan Pečer umro je u Londonu od srčanog udara 13. oktobra 1998, a klavijaturistkinja Margita Stefanović 18. septembra 2002. godine u Beogradu, a uzrok njene smrti nikada nije zvanično potvrđen, mada se veruje da je umrla od posledica intravenoznog korišćenja droge. Ostali članovi benda preminuli su od side, Ivan Vidović 1992. i Dušan Dejanović 2000. godine što čini tragediju ovog benda još većom. Uprkos svemu legenda i o njima i dalje živi istom snagom kao i osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka.
– Ja tebi čitam poslednje slovo, ja tebi, a ko meni? Sada si otišao da bi se negde rodio. Zvuk, snaga i energija! Ti me čuješ sad. Rastanak je i ponovni sastanak, puno ljubavi je otišlo sa tobom to što se sada ne vidimo, ne znači da nismo zajedno. Ovde je mnogo ljudi da te isprati, tvoji ljudi… Dečak iz vode u purpurnim dubinama stvarne muzike, neka bude lepo, neka bude istinito, neka se čuje… Samo jedan put vodi do pravde, kao što su i sve reči bile na tvojoj strani, i vetar, i zemlja, i dah. Neka ovo bude dosta, neka ovo bude sa merom, vidimo se… – reči su kojima je muzičar i dugogodišnji Milanov prijatelj Zoran Kostić Cane ispratio velikana jugoslovenskog rokenrola na večni počinak, a osim njega sahrani na Novom groblju pored porodice i najbližih prijatelja, prisustvovali su i brojni obožavaoci EKV-a. Ispred grada Beograda od vrsnog muzičara oprostio se potpredsednik Milenko Kašanin, novinar Petar Popović i svi oni koji su znali da Milanov odlazak najavljuje dolazak šunda i iskrivljenih vrednosti.
Milan Mladenović rodio se 21. septembra 1958. godine u Zagrebu. Kada je napunio 6 godina, zajedno sa porodicom preselio se u Sarajevo, a od 1970. godine živeo je u Beogradu. U jugoslovenskoj prestonici završava 11. gimnaziju, a baš u tom periodu zajedno sa školskim drugom Dragomirom Mihailovićem Gagijem formira bend “Limunovo drvo”.
Ubrzo, Milan počinje da ostavlja trag u jugoslovenskoj muzici, a sa Dušanom Kojićem Kojom i bubnjarem Ivanom Vdovićem osniva sastav “Šarlo akrobata”.
Iako bend nije dugo postojao, a najveći hitovi ove grupe su “Niko kao ja”, “Ona se budi”, kao i “Mali čovek”.
Posle raspade grupe “Šarlo akrobata”, Mladenović formira bend “Katarina II”, a Kojić sastav “Disciplina kičme”.
1982. godine u Milanov bend dolaze klavijaturistkinja Margita Stefanović Magi, gitarista Bojan Pečar, kao i bubnjar Ivan Vdović. Tri godine kasnije, grupa menja ime u “Ekatarina Velika”, koja je postala baš popularna na prostoru bivše Jugoslavije.
Ovaj bend objavio je ukupno sedam albuma, i to “Katarina II”, “Ekatarina Velika”, “S vetrom u lice”, “Ljubav”, “Samo par godina za nas”, “Neko nas posmatra”, kao i tri živa albuma.
Milan Mladenović preminuo je 5. novembra 1994. godine u Beogradu. Sahranjen je na Novom groblju. Njegovom smrću grupa EKV je prestala da postoji.
internet, Story, Telegraf,
