Električna vozila više nisu tehnologija budućnosti – ona su sadašnjost koja se brzo razvija.
Iako Srbija tek hvata korak sa zapadnoevropskim trendovima, broj EV vozila, punionica i interesovanja kupaca iz godine u godinu raste.
U ovom tekstu saznajte šta nas čeka u narednoj deceniji i kako možete biti deo te promene već danas.
Električna vozila više nisu luksuz – dostupnost i ponuda rastu
Ukoliko razmišljate o kupovini električnog vozila, sada je pravo vreme da istražite BYD električne automobile i druge nove brendove koji se sve češće pojavljuju na domaćem tržištu.
Dostupnost električnih vozila više nije ograničena na skupe premijum marke poput Tesle, jer sve više proizvođača ulazi u tržište sa modelima koji su cenovno konkurentni klasičnim automobilima. To znači da vožnja na struju više nije rezervisana samo za pionire, već postaje realna opcija za širu populaciju.
Drugi važan faktor jeste olakšana procedura za registraciju i subvencije, iako još uvek u ograničenom obimu. U Srbiji trenutno postoji subvencija od 5.000 evra za kupovinu novog električnog vozila, uz uslov da automobil nije prethodno registrovan. Iako skromniji u poređenju sa subvencijama u EU, ovaj podsticaj ipak pravi razliku u odluci mnogih kupaca.
Infrastruktura za punjenje – ključna karika razvoja
Bez razvijene mreže punionica, nijedan električni automobil ne može da pokaže svoj puni potencijal. U tom smislu, razvoj infrastrukture za punjenje je najvažniji preduslov za ubrzanje EV tranzicije u Srbiji. Iako je napredak vidljiv, još uvek postoje brojna ograničenja koja zahtevaju sistemska rešenja.
Trenutno u Srbiji postoji oko 300 javno dostupnih punionica, ali je njihova distribucija izrazito neravnomerna. Najveći broj nalazi se u Beogradu, Novom Sadu i duž auto-puteva, dok su manja mesta i ruralne sredine praktično bez ikakve infrastrukture.
Brze punionice (DC) su naročito važne za korisnike koji prelaze veće razdaljine. One omogućavaju da se baterija napuni do 80% kapaciteta za svega 30 minuta, što je prihvatljivo vreme pauze na putovanju. Međutim, broj DC punionica je još uvek ograničen, a u velikom broju slučajeva punjenje se naplaćuje po višim tarifama, što može obeshrabriti korisnike koji su računali na niske troškove vožnje.
Rešenje može biti u podsticanju privatnih investitora i kompanija da postavljaju polu-javne i privatne punjače, posebno u okviru tržnih centara, hotela, firmi i poslovnih objekata.
Takva rešenja već funkcionišu u razvijenim državama, gde svaka veća kompanija obezbeđuje besplatan punjač za zaposlene ili kupce, što dodatno stimuliše korišćenje EV vozila.
S obzirom na strategije razvoja elektroenergetske mreže, neophodno je i ojačati distributivnu infrastrukturu kako bi mogla da podnese povećanu potrošnju struje u budućnosti. Bez toga, rast broja vozila može izazvati zagušenje sistema, što bi negativno uticalo na pouzdanost punjenja.
Cena i ukupni troškovi vlasništva – mitovi i realnost
Jedan od glavnih argumenata protiv električnih vozila jeste njihova viša početna cena u poređenju sa klasičnim automobilima. Iako je to tačno u većini slučajeva, prava slika se dobija tek kada se uzmu u obzir svi troškovi vlasništva na duže staze.
Električni automobili imaju znatno niže troškove održavanja, jer nemaju motor sa unutrašnjim sagorevanjem, menjač, ulja, kaiševe ni filtere koji zahtevaju redovnu zamenu.
Troškovi servisa su svedeni na minimum – u najvećem broju slučajeva, redovno održavanje se svodi na proveru softvera, kočnica i guma. Nema emisije izduvnih gasova, što znači i manje ekoloških taksi i poreza.
Trošak punjenja je još jedan faktor koji ide u prilog EV vozilima. Punjenje kod kuće tokom noćne tarife može biti i do deset puta jeftinije od sipanja goriva na pumpi. Čak i kada koristite javne punjače, ukupni trošak po pređenom kilometru je niži nego kod benzinskih i dizel vozila.
Kada se sve sabere – početna cena, subvencija, porezi, gorivo i održavanje – vlasništvo EV vozila često ispada povoljnije već nakon tri do pet godina korišćenja. To je posebno važno za one koji prelaze više kilometara godišnje ili koriste vozilo u poslovne svrhe.
Dodatni benefit je i sporija deprecijacija kod nekih EV modela, naročito ako je baterija u dobrom stanju i pod garancijom. Proizvođači poput BYD-a i Tesle nude višegodišnje garancije na bateriju, što kupcima pruža dodatnu sigurnost prilikom kupovine i kasnije prodaje polovnog vozila.
Podrška države i zakonski okvir – potrebna jasna strategija
Iako postoje određeni pomaci, zakonski okvir i državna strategija u Srbiji i dalje kaskaju za evropskim standardima kada su električna vozila u pitanju. Bez sistemske i predvidive politike, razvoj tržišta ide sporije nego što bi mogao, što utiče na poverenje građana i privrede.
Trenutno dostupna subvencija od 5.000 evra važi samo za nova vozila, što isključuje mogućnost podsticanja uvoza polovnih EV modela, iako bi to značajno povećalo broj vozila na ulicama. Takođe, nema poreskih olakšica za pravna lica, koja bi potencijalno mogla da modernizuju svoje flote i značajno doprinesu smanjenju emisije CO2.
Postoji i ozbiljna potreba za uspostavljanjem standarda punionica, njihovom kategorizacijom i integracijom u urbanističke planove. Trenutno, instalacija punjača zavisi isključivo od privatnih inicijativa, što dovodi do neujednačenosti u kvalitetu i dostupnosti.
Ukoliko država želi da dostigne zacrtane ciljeve u okviru evropskih i klimatskih politika, neophodno je doneti jasnu strategiju: olakšice za uvoz EV vozila, smanjenje dažbina, podrška kompanijama u prelasku na EV flote, i razvoj infrastrukture kroz javno-privatna partnerstva. Bez ovakvog pristupa, elektrifikacija će ostati ograničena na mali broj entuzijasta i kompanija.
Budućnost električnih vozila u Srbiji zavisi od zajedničkog napora države, industrije i samih građana.
Tehnologija je već tu – na nama je da je iskoristimo. Sa pravim informacijama i podrškom, prelazak na električnu mobilnost može postati realnost za mnogo više ljudi nego što se danas čini.
Foto pixabay.com
