Ovogodišnji, 50. jubilarni festival „Dani komedije” u Jagodini predstaviće svojoj publici sedam „smešnih” predstava po izboru selektora Aleksandra Milosavljevića, a u izvođenju umetnika iz Zrenjanina, Sombora, Subotice, Beograda, Budve i Tivta. Tradicionalno za svoje novo izdanje jagodinski poklonici teatra rezervisaće termin od 20. do 27. marta u zdanju Kulturnog centra „Svetozar Marković”. Dobitnica statuete „Zlatni ćuran”, nagrade za životno delo ovoga puta je dramska umetnica Olga Odanović, a nagrada će joj biti uručena na 50. festivalu „Dani komedije.
– U vremenima u kojima živimo sasvim posebno značenje dobilo je pitanje: šta je smešno? Postavio ga je još prošle godine svojom selekcijom reditelj Nebojša Bradić. Današnjica se, naime, dramatično razlikuje od jučerašnjice. Čini se, barem onima koji imaju duže iskustvo, da se promenilo dovoljno toga da pokatkad izgleda da stvarnost u kojoj živimo sve teže razumemo. Pa ipak, šta god da se dogodilo i koliko god da smo se promenili, jedno je ostalo isto: pozorište je i dalje ogledalo života. Naravno, teatar nije obično zrcalo. Ogledajući se u njemu, takvom kakvo je, možemo, pored ostalog, prepoznati i neke od elemenata onoga što se u međuvremenu promenilo, kaže Aleksandar Milosavljević i konstatuje:
– Otuda se zapravo nameće pitanje: da li se danas smejemo istim stvarima koje su nam bile smešne pre desetak i više godina? Odgovor nudi poređenje repertoara ranijih izdanja jagodinskog festivala, još iz doba kada je bio svetozarevački, sa današnjom ponudom ovdašnjih pozorišta. Sve je, naime, manje komedija koje svoje pogonsko gorivo pronalaze u veselim gegovima, lakim šalama, banalnim nesporazumima, u zavirivanjima ispod bračnih postelja i plakare spavaćih soba, a sve su češće predstave koje gledamo s osmehom, no u kojima se kroz duhovite dijaloge raspravlja o ozbiljnim temama. Tada se prožimaju komično i dramsko, komedija se često pretvara u satiru, žaoka satire se neretko transformiše u žestoku političku kritiku ili duhoviti dijalozi postaju dramatična preispitivanja suštine sveta na koji smo osuđeni.
Poklonici teatra ovoga puta imaće priliku da vide u Jagodini predstavu „Razvojni put Bore šnajdera”Aleksandar Popović, u režiji Egona Savina i u izvođenju Jugoslovenskog dramskog pozorišta.
– Sve ono što je nekada činilo ovaj komad Ace Popovića atraktivnim, i zbog čega je svojevremeno proglašen najboljim dramskim tekstom posleratne srpske dramske književnosti, u dlaku na isti način funkcioniše i danas, potvrđujući da je i Popović, isto kao i Nušić ili Sterija, večiti savremenik svakog ovdašnjeg naraštaja. Baš zato je reditelj Egon Savin u predstavi Jugoslovenskog dramskog sačuvao sve elemente priče u vremenu u kojem je i Popović smestio radnju drame: da bi pokazao učaurenost ovdašnjih mentaliteta i nepromenjivost karaktera, baš kao i istorijskih okolnosti koje uvek iznova opterećuju našu sudbinu. Smešno? Da, ali na kakav način – primećuje Milosavljević.
Aktuelnu selekciju čini i delo „Vanja, Sonja, Maša i ostali”, Kristofera Djuranga, u režiji Ksenije Krnajski ansambla Ateljea 212, kao i monodrama Minje Peković „Bravo za klovna” Narodnog pozorišta iz Subotice. Tu je i komad „Ljubinko i Desanka” takođe Aleksandra Popovića. Režirao ga je Milan Nešković, a izvodi Narodno pozorište „Toša Jovanović” iz Zrenjanina.
– Aleksandru Popoviću kao dramskom stvaraocu moguće je, kao i svakom klasiku, pristupiti na različite načine i u njegovim komadima pronaći mnogo toga: političku žaoku, podsmeh društvenom trenutku, aluziju na aktuelno stanje civilizacije…, ali, bez izuzetka u svakoj komediji ovog pisca, prisutan je i fini smešno-gorki pogled na sudbinu takozvanog malog čoveka, onoga čija je svakodnevica vazda s jedne strane određena neumitnim okolnostima, dok je s druge čvrsto utemeljena u ličnoj kombinatorici, u svojevrsnom kockanju sa životom, u koju svako ulaže sva svoja maštanja i nepokolebljive nade da će biti dobitnik u za njega presudnoj životnoj „partiji”. Upravo je to u ovom Popovićevom komadu, na sebi svojstven, maštovit način, tražio i pronašao Milan Nešković – beleži Aleksandar Milosavljević čiju selekciju u Jagodini čini i kultno štivo Dušana Kovačević „Radovan Treći”, koje je režirao slovenački reditelj Vito Taufer, u produkciji Narodnog pozorišta Sombor i budvanskog „Grad teatra”.
Jagodinska publika u zvaničnoj selekciji gledaće i predstavu „Bilo jednom na Brijunima” koju je Kokan Mladenović radio za Bitef teatar. Tu je i komad Ežena Joneska „Ćelava pevačica” u režiji Jagoša Markovića čija je ovo ujedno poslednja predstava. Režirao je proteklog leta u Centru za kulturu Tivat. Na sjajnom i duhovitom prevodu Nevena Staničića na bokeški, beleži Aleksandar Milosavljević, reditelj Jagoš Marković nadgrađuje Joneskov komad, ali i otkriva nove dimenzije joneskovskog apsurda, stvarajući urnebesnu predstavu koja, međutim, neprestano vibrira posebnom vrstom mediteranske melanholije, ali i tipičnim bokokotorskim dišpetom. U njima se prepliću i pretapaju duhovitost i tuga, sjaj minulih vremena i surova stvarnost koja bi da izbriše svako sećanje na ono što je nekada bilo.
U pripremi je, kako je najavljeno i kapitalno delo, odnosno monografija festivala „Dani komedije” u Jagodini povodom pola veka postojanja. Ujedno, najavljene su i dve velike izložbe: postavka posvećena glumcu Miji Aleksiću, nastala u saradnji Jugoslovenske kinoteke i Kulturnog centra Gornji Milanovac i izložba koja će obuhvatiti period od nastanka „Dana komedije” do danas, a zajednički je projekat jagodinskog Kulturnog centra i Zavičajnog muzeja. Predsednik žirija ove godine biće glumac Svetislav Bule Goncić, dok će ostala dva člana stručnog žirija, kao i naziv predstave koja će biti odigrana u čast nagrađenih biti poznati za nekoliko dana.
