Porodično nasilje predstavlja oblik zlostavljanja koji ugrožava osnovna prava članova porodice, a to su pravo na život, slobodu, telesnu i mentalnu sigurnost, seksualni integritet i ljudsko dostojanstvo.
Ovakav vid nasilja ne bira žrtve. Može da pogodi svakoga, bez obzira na pol, godine ili nivo obrazovanja. Manifestuje se kroz različite oblike: psihičko, fizičko, seksualno i ekonomsko zlostavljanje.
Tačan broj slučajeva porodičnog nasilja teško je utvrditi, jer mnoge žrtve ne prijavljuju nasilje. Razlozi su različiti: osećaj straha, srama, krivice ili neinformisanost o tome kome se mogu obratiti za pomoć.
Ipak, dostupna istraživanja jasno pokazuju da je porodično nasilje veoma prisutno i ima ozbiljne posledice. U Srbiji su posebno česti slučajevi nasilja nad ženama i decom.
Koje su faze porodičnog nasilja?
Porodično nasilje se obično razvija u tri prepoznatljive faze, od kojih svaka nosi određen obrasce ponašanja i posledice za žrtvu.
- Rast napetosti: Početak problema
U ovoj fazi dolazi do postepenog nagomilavanja frustracije kod nasilne osobe. Uzroci za ovakvo nasilje u porodici mogu poticati od ličnih problema i nezadovoljstva, preko finansijskih teškoća, pa sve do zloupotrebe alkohola.
Ova napetost često ostaje prikrivena, ali postaje sve izraženija kroz pasivno-agresivno ponašanje ili tenziju u komunikaciji.
- Eksplozija nasilja: Fizičko i psihičko zlostavljanje
Druga faza je trenutak kada tenzija prelazi u otvoreno nasilje. Nasilnik može pribegavati verbalnim napadima, fizičkom nasilju, pretnjama ili oštećenju stvari.
Ova faza je emocionalno i fizički razorna po žrtvu, jer predstavlja kulminaciju ranije potisnutog besa.
- Faza pomirenja: Krug manipulacije
Nakon izbijanja nasilja, nasilnik često pokušava da popravi odnos, nudeći izvinjenja, obećanja o promeni ili poklone. Međutim, ova faza najčešće ima za cilj da ponovo uspostavi kontrolu nad žrtvom, često je emocionalno ucenjujući ili joj namećući osećaj krivice za ono što se dogodilo.
Ovakav obrazac ponašanja može da se ponavlja u krug, čineći žrtvi sve teže da izađe iz toksične veze.
Ko su zapravo zlostavljači?
Zlostavljač može biti bilo koja osoba, bez obzira na spoljašnji izgled ili ponašanje. Stereotip da su nasilnici uvek grubi i bez emocija ne odgovara uvek stvarnosti. Mnogi zlostavljači znaju kako da prikriju svoju agresivnost i ne deluju otvoreno nasilno.
Ipak, postoje određeni obrasci koji se često mogu prepoznati kod osoba koje sprovode zlostavljanje:
- Niži stepen obrazovanja i ekonomska nestabilnost: Često se primećuje da zlostavljači imaju manji nivo obrazovanja i dolaze iz slabije situiranih slojeva društva u poređenju sa svojim žrtvama.
- Intenzivna potreba za pažnjom: Mnogi od njih osećaju jaku potrebu da budu u centru pažnje, zbog čega neprestano prate i kontrolišu ponašanje svojih žrtava.
- Težnja ka dominaciji: Posesivnost, ljubomora i potreba da upravljaju tuđim životima predstavljaju čestu crtu njihove ličnosti. Često guše slobodu partnera, namećući pravila i ograničenja.
- Emocionalna zavisnost: Njihovo samopouzdanje u velikoj meri zavisi od kontrole nad drugom osobom, a bez te dominacije često se osećaju bezvredno.
- Nesigurnost i nisko samopouzdanje: Mnogi zlostavljači imaju unutrašnje konflikte i sumnje u sebe koje pokušavaju da prikriju kroz kontrolisanje drugih.
- Nevoljnost za promene: U odnosima pokazuju rigidnost i teško se prilagođavaju, što dodatno komplikuje zajednički život.
- Sklonost izlivima besa: Loše upravljanje emocijama, posebno besom, može rezultirati nasilnim ponašanjem.
- Manipulacija kroz decu: Neretko uključuju i decu u igru kontrole, koristeći ih kao sredstvo za emocionalni pritisak na partnera.
- Laži i izbegavanje krivice: Koriste različite manipulativne tehnike kako bi prikrili istinu i okrivili druge, izbegavajući preuzimanje odgovornosti za svoja dela.
Često se fokusiraju na osobe koje su već ranjive, bilo fizički ili emocionalno, jer im je tada lakše da uspostave moć nad njima. Iako naizgled mogu delovati šarmantno i prihvaćeno u društvu, nasilnici vešto kriju svoj pravi karakter, ponašajući se drugačije u javnosti nego kod kuće.
Njihovo ponašanje često je plansko – nasilje se dešava kada su sigurni da ih niko neće videti, u privatnosti, uz emocionalne manipulacije, poklone i naizgled brižno ponašanje, čime još više zbunjuju i vezuju svoje žrtve za sebe.
Uticaj nasilja u porodici na žrtve
Svaka partnerska ili porodična dinamika u kojoj se javlja nasilje ostavlja duboke posledice na osobu koja ga trpi. Iako se porodično nasilje ne klasifikuje kao mentalni poremećaj, brojna istraživanja pokazuju da žrtve često ispoljavaju slične psihološke simptome.
Depresija i posttraumatski stresni poremećaj su česte posledice koje se javljaju kod onih koji su preživeli ovakav oblik nasilja. Dužina izloženosti nasilju dodatno povećava rizik od razvoja ozbiljnijih mentalnih problema.
Važno je da osoba koja se nalazi u takvoj situaciji prepozna kroz šta prolazi i što pre potraži pomoć i podršku iz okruženja.
Nasilje u porodici nije stvar koju treba prećutati niti posmatrati kao ličnu ili porodičnu tajnu. Kao društvo, imamo odgovornost da budemo svesni ovog problema i da stanemo uz one kojima je potrebna pomoć. Svako ima pravo na život bez straha i u sigurnom, podržavajućem okruženju.
Foto Freepik
