Pravoslavne crkve, nedelju dana pre Uskrsa, slave Cveti, sećanje na svečani ulazak Isusa Hrista u Jerusalim. Kako beleže jevanđelja, njegovi učenici su mu doveli magaricu na kojoj je ušao u grad, čime je ispunjeno staro proročanstvo: „Evo car krotki ide i jaše na magarici“.

Ovaj dolazak u sveti grad pozdravio je narod prostirući svoje ogrtače na put, noseći palmove grančice i govoreći: „Blagosloven onaj koji ide u ime Gospodnje“.

U srpskoj istoriji, na ovaj dan, narod se uvek okupljao u radosti, ali bez veselja. Iako je post, dopušteno je, kao što je bilo i na Blagovesti, da se jede riba.

U Takovu je na Cveti 1815. godine knez Miloš Obrenović pozvao Srbe na ustanak protiv Turaka rečima: „Evo mene, a evo vama rata sa Turcima“.

Veoma mali broj porodica slavi Cvete krsnu slavu. Ponegde se slavi kao zavetina.
U nekim krajevima uoči ovoga praznika žene odlaze na livade da naberu cveće koje stave u vodu da prenoći, a ujutru se ukućani umivaju ovom vodom.

Stavlja se i vrbova grančica „za brz napredak“, ponegde dren „za zdravlje“, a devojke i ljubičice, ako ih ima.
Inače, od danas za pravoslavne vernike koji Uskrs slave po Julijanskom kalendaru počinje Velika ili Strasna nedelja.
Hrišćanske crkve zapada – katolička, protestantska, anglikanska i brojne manje, vaskrsenje Hristovo slave danas, dok će crkve istoka Uskrs obeležiti u nedelju 15. aprila.

Dok je razmak između jednog i drugog Uskrsa ove godine „samo“ nedelju dana, iduće godine će biti 36 dana, pa će hrišcanske crkve zapada Uskrs slaviti 31. marta, a „istočne“ 5. maja.
Međutim, 2014. godine sve crkve će Uskrs slaviti istog datuma, 20. aprila, što će se dogoditi i 2017, 2025. i 2028.

Nema komentara