Stiže nam preuranjeno leto, što sa sobom donosi i neke teme i rezmišljanja koja se, uglavnom, vezuju za ovo doba godine. Jedna takva tema je i putovanje. Na žalost, današnji pojam putavanja je toliko sveden, predvidiv i pomalo dosadan, da i nije vredan neke posebne pažnje. Sve ono što je imalo draž putovanja prepušteno je turističkim agencijama. Vaše je da spremite pare i pasoš. I da se žalite ako niste zadovoljni smeštajem, uslugom, prevozom, hranom, bojom peškira ili ako hotel za koji ste uplatili uopšte ne postoji. Što nije redak slučaj kad su domaće agencije u pitanju.
Putovanje je sve manje izazov, avantura, put u novo i nepoznato. Odmor, provod i šoping danas određuju gde se putuje i zašto. Možda bi izlazak iz okrilja turističkih agencija doneo previše nepoznanica, nerviranja i gubljenja vremena, a možda bi jedan takav pokušaj promenio svašta u vašim životima? Ko će ga znati?
Kroz čitavau istoriju čovečanstva putovanja su podrazumevala pomalo mistike. Otac Naroda, kako zovu Avrama, kreće na dugo i neizvesno putovanje vodeći svoje pleme u daleku Obećanu zemlju. Buda u 29. godini života napušta porodicu i dom, odlazi na putovanje koje će mu doneti prosvetljenje. Muhamed je takođe na putu kad mu se javlja arhanđeo Gavrilo i poziva ga za božjeg proroka. Apostol Pavle na putu za Damask sreće vaskrslog Hrista i doživljava radikalni preobražaj. Od gonitelja Hrišćana, postaje jedan od najodanih sledbenika Hrista. Od Savla – Pavle. Ovo su samo neki od poznatijih primera u kojima je putovanje menjalo istoriju sveta i civilizacija. Nije ni čudo da mnoga od tajnih društava u svojim obredima inicijacije imaju baš taj momenat – putovanje.
Putovanje je značilo otkrivanje sveta, susret sa drugim i drugačijim, ali i otkrivanje sebe i svojih u tim susretima. Putovanja su bila rizična, tajnovita, neizvesna, a opet tako privlačna i zavodljiva. Zato su nekad samo hrabri i odvažni kretali na put u nepoznato. Setite se samo Kolumba i Marka Pola. Da nije bilo njih, neko drugi bi se odvažio da traži nove puteve, ali ko zna kad. Bez njih sadašnjost svakakako ne bi bila ovakva kakvu je poznajemo. Da li je to bolje ili gore, procenite sami.
Neko prošlogodišnje istraživanje je pokazalo da su Srbi narod koji najmanje putuje, bar što se tiče evropskih naroda. Naravno, prvi komentar na ovo bio bi : „ Pa, kad nemamo pare. “ Ali, nisam siguran da je to jedini razlog. Mnogi od nas se sećaju vremena kad smo živeli od Titovih kredita i kad su se svakomalo delili viškovi po samoupravnim preduzećima. Jesu li ljudi tada više putovali? Mali broj njih jeste. Uglavnom su te pare išle na to da se dozida još jedan sprat na kući, koji će zauvek ostati prazan i neomalterisan, da se zidaju vikendice, deca nedeljom vode na ćevape i provede dve nedelje u sindikalnom odmaralištu negde na moru. A, da, i za parničenje. Dok je bilo para, ljudi su uživali u međusobnom tužakanju. Dakle, pare su bacane u sve one lične nedostatke koje bi jedan prosečan psihoterapeut „ opravio “ za godinu dana. Uzmimo na primer da nekog ko je prosečan Srbin, a bolje da vam ne nabrajam šta statistika kaže kako izgleda opis prosečog Srbina, bili bi razočarani i pomalo uplašeni, dakle, jednog takvog prosečnog pošaljete na produženi vikend u Pariz. Slikao bi se pored Ajfelove kule i otkrio da u turskim restoranima može da jede kao kod kuće. Neka je za to potreban jedan dan. Šta bi radio ostala 3 – 4 dana? Obilazio muzeje, galerije, istorijske spomenike? Teško. Ako bi otišao sam, verovatno bi slučajno ušao u pariski metro i tamo ostao zauvek. Ili, bar, dok ne naiđe neko ko psuje po naški, da ga odatle izvuče.
I ja bih voleo da ovo moje viđenje prosečnog Srbina u Parizu bude maliciozno, ali se bojim da nije. Još jedan statistički podatak govori tome u prilog. U Srbiji 64,5 % stanovništva ne čita knjige ! Nikad ! Verujem da bi ova brojka bila još ilustrativnija kad bi se poredila sa nekim izbornim rezultatima, ali pošto smo u izbornoj tišini, neka ostane na tome. Zar, svaka pročitana knjiga nije neka vrsta putovanja? Novo iskustvo, nova spoznaja ? Jeste. Ali ako prosečni Srbin čita, ko će da gleda ovu poplavu rijalitija ? I kako bi se to odrazilo na izborne rezultate ? Ah, da, izborna šššššš . . .utnja.
Kad, hteo – ne hteo, dođem do politike, više nemam volju za pisanjem. Zato ovde završavam, mada sam još ponešto imao da dodam, ali neka ostane za neki drugi put.
I, naravno, onima koji ovog leta negde putuju, makar i u želji da se na vreme evakuišu, želim srećan put !
Jovica Jovanović
