Ugovor o doživotnom izdržavanju je važan sporazum u našem zakonu. Kroz njega jedna osoba obećava da će brinuti o drugoj osobi do kraja njenog života. U zamenu za tu brigu, druga osoba obećava da će nakon smrti pokloniti određene stvari ili prava prvoj osobi.
Ovaj ugovor mora biti napisan na poseban način i potvrđen kod javnog beležnika. Tek tada ima pravnu snagu.
Svrha ovog ugovora je da starijim osobama pruži podršku, kako moralnu tako i materijalnu. Zato se često koristi u praksi našeg pravosudnog sistema.
Nastavite da čitate kako biste saznali više o tome kako ugovor o doživotnom izdržavanju funkcioniše.
Šta podrazumeva ugovor o doživotnom izdržavanju?
Zakon o nasleđivanju reguliše pitanja vezana za nasleđivanje stambenih i drugih stvari putem ovakvih ugovora. Danas se često sklapa ugovor o doživotnom izdržavanju kako bi se pružila sigurnost osobama koje razmišljaju o svojoj budućnosti zbog starosti, lošeg zdravlja ili drugih razloga.
Obaveze strana u ugovoru o doživotnom izdržavanju
Kroz ovaj ugovor, osoba koja treba pomoć se slaže da će osoba koja pruža pomoć dobiti određenu imovinu kao naknadu za brigu o njoj do kraja života. Ovaj ugovor obavezuje davaoca da se stara o primaocu do njegove smrti i da ga nakon toga sahrani.
Šta ugovor može da obuhvata
Ovaj ugovor može da obuhvati samo postojeću imovinu i prava u trenutku potpisivanja. Takođe, obaveza izdržavanja uključuje stambeni prostor, garderobu, hranu, troškove lečenja, medicinsku negu i ostale svakodnevne potrebe.
Podrška i zajednički život
Osim finansijske podrške, ovaj ugovor omogućava zajednički život obe strane radi brige o nemoćnoj osobi. Davaocu je osnovna odgovornost da obezbedi sve što je potrebno za udoban život primaoca. Primalac, zauzvrat, nakon svoje smrti prenosi svojinu na određenu stvar, najčešće nekretninu.
Neprecizan ugovor
Ukoliko u ugovoru o doživotnom izdržavanju nisu precizirane vrste davanja, pretpostavlja se da obuhvataju sve obaveze navedene u Zakonu o nasleđivanju, o kojima smo ranije govorili. Iznos izdržavanja treba da odgovara potrebama osobe koja ga prima i finansijskim mogućnostima osobe koja pruža doživotno izdržavanje.
Specifičnosti ugovora o doživotnom izdržavanju
Ugovor o doživotnom izdržavanju se svrstava u grupu ugovora koji se izvršavaju nakon smrti osobe. To znači da se obaveza primaoca izdržavanja aktivira tek kada osoba premine.
Pored toga, ovaj ugovor spada u grupu ugovora koji se baziraju na međusobnom poverenju između ugovarača. Obično su ovi ugovarači već bili u prijateljskim odnosima.
Važno je napomenuti da imovina koja se ovim ugovorom dodeljuje primaocu izdržavanja ne ulazi u njegovu ostavštinu, ne može se naslediti, niti se računa u imovinsku masu za određivanje zakonskog dela nasledstva (nužni nasledni deo).
Važnost pravilnog definisanja ugovora o doživotnom izdržavanju
Zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju je strogo formalno. To znači da je vrlo važno precizno definisati kako se on formira. Ovaj tip ugovora se mora zaključiti kod javnog beležnika.
Ali, pre nego što se to uradi, prvo treba napraviti nacrt ugovora, i za to je najbolje da se angažuje advokat za nasledno pravo.
Bitan aspekt ovog ugovora je obaveza javnog beležnika da upozori obe strane da predmet ugovora neće biti deo nasleđa primaoca izdržavanja i da ga neće moći naslediti nužni naslednici.
Ovaj detalj se posebno naglašava u klauzuli za potvrdu ugovora. Ako se svi formalni zahtevi ne ispune, ugovor o doživotnom izdržavanju neće biti važeći i neće proizvesti pravne posledice.
Solidarna obaveza izdržavanja
Ovaj tip ugovora omogućava da se na strani onoga ko prima izdržavanje ili onoga ko ga daje, pojavi više osoba. Ako se više osoba obaveže da daje izdržavanje, njihova obaveza će biti zajednička ako nije drugačije dogovoreno.
U tim situacijama, osoba koja prima izdržavanje ima pravo da traži da bilo koja od njih ispuni celokupnu obavezu.
Ako postoji više osoba koje primaju izdržavanje, svaka od njih ima svoje posebno pravo na određene doprinose i radnje.
Šta treba znati kod sklapanja ugovora o doživotnom izdržavanju?
Kada razmatrate ugovor o doživotnom izdržavanju, treba da zapamtite nekoliko važnih stvari. Prvo, troškovi koje osoba koja obezbeđuje izdržavanje ima tokom tog perioda obično se ne poklapaju s vrednostima koje će dobiti.
Ugovori s aleatornošću
Bitna stvar kod ovih ugovora je aleatornost. Šta to znači? To znači da, kad ga potpišete, ne znate koliko dugo će važiti ugovor, niti tačno šta obe strane moraju da urade. Ako nema te neizvesnosti, ugovor postaje bezvredan.
Kada postoji aleatornost, ugovor obično potpisuje osoba koja je relativno zdrava za svoje godine. Ne zna se koliko dugo će živeti ili koje će buduće potrebe imati.
Pretpostavlja se da će vrednost izdržavanja na kraju biti približno ista kao vrednost imovine koju osoba koja pruža izdržavanje dobija nakon smrti osobe koja ga prima.
Posledice nedostatka aleatornosti
Ako nema aleatornosti, ugovor može biti poništen ako je, na primer, potpisan sa osobom koja je već teško bolesna. Tada se jasno vidi nerazmera između onoga što se daje i vrednosti imovine koju će osoba koja pruža izdržavanje dobiti.
Aleatornost donosi neizvesnost. Može se dogoditi da osoba koja prima izdržavanje neće to dugo koristiti, što znači da će osoba koja pruža izdržavanje dobiti više nego što je dala. Ali situacija se može i obrnuti.
Osim aleatornosti, uslovi za ovakve ugovore mogu uključivati odobrenje organa starateljstva ili procenu mentalnih sposobnosti osobe koja prima izdržavanje.
Kada pravite ugovor o doživotnom izdržavanju, stručna pomoć može biti vrlo korisna kako biste izbegli probleme. Ako mislite da je ugovor loš za osobu koja prima izdržavanje, važno je brzo reagovati i preduzeti odgovarajuće korake kako biste ga poništili i zaštitili interese te osobe.
