,,Od Pinka I Informera niko ni ne očekuje da oni budu objektivni, tako da ti mediji nemaju problem. Uvek će služiti kome treba, kaže jedan od osnivača B92, novinar Dušan Mašić
,,Sve što se dešava sa B92 I ostalim medijima, posledica je kontrole oglasivačkih budžeta od strane države I ljudi bliskih vlastima. U takvim okolnostima nemoguće je profesionalno raditi svoj posao a najveću cenu plaćaju mediji sa najvećim kredibilitetom poput B92. Od Pinka I Informera niko ni ne očekuje da oni budu objektivni, tako da ti mediji nemaju problem. Uvek ce služiti kome treba, kaže Mašić.
Potpisnici peticije “Promena imena medijske kuće B92″ traže od sadašnjeg direktora Teoa Kiriakoua da naziv “B92″ promeni kako bi se “obebedilo očuvanje digniteta imena B92, kao i očuvanje istorijske uloge koju je imao.” Trenutno je ovu peticiju potpisalo 1208 ljudi.
Na pitanje kako komentariše još uvek nepotvrđenu vest da kultna emisija Olje Bećković ,,Utisak Nedelje,, odlazi sa B92, jedan od osnivača od osnivača ove televizije, kaže:
,,Što se Utiska tiče, mislim da vlasnici (opravdano) pokušavaju da izbegnu bilo kakve sadžaje od kojih može da ih boli glava. To je u ovim uslovima rada potpuno razumljiv potez, tim pre sto žele celu televiziju da okrenu ka zabavi I ne znam ni sam čemu. Tu onda postoji problem Brenda B92 sa kojim ni sami ne znaju šta da rade, a opet ne mogu da ga se tek tako odreknu jer em su ga skupo platili, em može da izazove negativne reakcije, em je razdeljen na jos dve platforme, kaže on.
Mašić takođe dodaje da eventualno ukidanje ,,Utiska nedelje,, za njega nije cenzura, već zaokret u uređivačkoj politici koja je posledica kontrolisanih reklamnih budžeta.
PETICIJA (http://www.peticije24.com/promena_imena_medijske_kuce_b92)
Mi, potpisnici ove peticije, tražimo od Vas da medijskoj kući B92 promenite ime i time nam sačuvate uspomenu na sve ono što su mnogi od nas uložili kako bi B92 postao jedan od vodećih informativnih brendova u Srbiji i regionu.
Vi verovatno ne znate, ali kad je 15.5.1989. Radio B92 počeo svoje emitovanje, prve reči koje su se čule bile su – „Vreme je za pravdu, vreme je za istinu”. Upravo to je bila i osnovna ideja koja nas je vodila tokom našeg rada u B92.
Ova kuća,koja postoji već više od dve decenije i koja je bila INSTITUCIJA na medijskoj sceni Srbije, izgradjena je na temeljima smelosti, inovativnosti i borbi za napredak društva, kroz nezavisno i odgovorno novinarstvo, koje je bilo simbol borbe protiv totalitarnog režima devedesetih, promena dvehiljaditih i kritičkog duha na počecima demokratizacije Srbije.
B92 nikada nije mogao da se nosi po gledanosti sa javnim servisom ili komercijalnim tv stanicama koje su uvek bile pod kontrolom države. Gledanost nije ni bila komparativna prednost.
Kad se izgovaralo- „B92”, to je značilo: profesionalizam, pravovremenost, pouzdanost informacije, pravednost u pristupu, poverenje gledalaca, a samim tim i uticaj.
Kad ste preuzeli kontrolu nad B92 , Vaš primarni cilj je bio podizanje rejtinga, ostvarivanje boljeg tržišnog udela i povraćaj investicije. Ljudi, koji su činili ovu kuću prepoznatljivom, polako su odlazili, a neki novi- dolazili. Tradiciju, na žalost, nisu očuvali, već su na svaki način gledali da je izbrišu. Informativni sadržaji B92, koji su bili suština B92 brenda, promenjeni su do neprepoznatljivosti. Pouzdanost je pretvorena u poslušnost. Prkos u autocenzuru.
S obzirom da između kompanije koju ste kupili i kompanije kojom danas upravljate, u pogledu koncepta, vrednosti koje promovišete i pristupa pravcima njenog razvoja apsolutno ne postoji dodirna tačka, mi – osnivači, bivši radnici, gledaoci i slušaoci B92 – tražimo od Vas promenu naziva ove medijske kompanije. To bi obezbedilo očuvanje digniteta imena B92, kao i očuvanja istorijske uloge koju je imao.
Sigurni smo da to ne bi prouzrokovalo bilo kakvu komercijalnu štetu Vama vlasnicima, kojima je profit jedini motiv i razlog investiranja.
Ne bi to bio problem ni sadašnjim gledaocima i slušaocima, budući da prepoznatljive vrednosti izvornog brand-a B92 danas ne postoje.
Novo ime Vaše komercijalne medijske kuće oslobodilo bi je upravo bremena atributa koji se vezuju za neku drugu stanicu, neko drugo vreme, druge ljude, sa nekim drugim ciljevima, vrednostima i motivima.
Danas, kada se košarka ponovo vraća u Srbiju, vreme je da dres sa imenom B92 bude okačen u „Hall of fame”. Da nas sve podseća na ono što smo imali, a dozvolili da izgubimo.
