Kad pratite naše medije za vreme verskih praznika imate utisak da smo mi najkulinarskija nacija na svetu i da je jedino bitno šta se kog dana jede. Čak je i onomad na Svetski dan Roma u Dnevniku RTS – a bio recept za pripremanje nekog romskog jela. To što pola naših Cigna nema ličnu kartu, nepismeno je, diskriminisano i živi u nehumanim uslovima, manje je bitno. Srbija mu dođe kao Obećana zemlja Džejmija Olivera.

Za crkvene praznike nastane opšte ludilo od recepata i “ valja se – ne valja “ saveta. Nije bitno šta se slavi, bitno je šta se jede. Da sam neki ekspert za ova pitanja, zaključio bih da je kod Srba drugo ime za ateizam – tradicionalizam. Ali, nisam pa se okrećem nečem što je savršena paradigma naše verske šizofrenije.Ovo za šizofreniju sam pozajmio od Majkla Kirbija. Fala ti, Majki !

Elem, za svaki posni period, a sad je jedan takav, na našim televizijama se vrti reklama za nekakvu riblju paštetu. Reklama ko reklama, ali ova insistira na terminu “ POSNO “. Sadržaj te reklame je od prilike sledeći :

Jutro. Enterijer. Dečkić maže paštetu na savršeno isečenom parčetu hleba ( ja nikad tako ne umem da isečem ) , dodaje nekakv zeleniš po njoj i nosi devojci koja je upravo ustala iz kreveta. Ona ko gladna godina navali na ono savršeno isečeno parče, on je čežnjivo gleda, pruža joj ruku i kaže – “ Ja sam Bojan. “

Šta nije u redu sa ovom reklamom?

Prvo – sem paštete, autor ovde reklamira i promiskuitetni način života, jer iz tog jutarnjeg upoznavanja, uz posnu paštetu, zaključujemo da su se oni sreli predhodne noći, navalili jedno na drugo, razmenili telesne tečnosti, a onda zahrkali, pa, tek, ujutru stižu da se upoznaju. U redu, nemam nameru da morališem, I cela ideja, ma koliko bila neorginalana, ne bi mi smetala da se ne insistira na POSNOM sadržaju proizvoda. Dakle, reklamiraš riblju paštetu, dodaš malo promiskuiteta ( ovo bi imalo malo semantike u sebi ) i nema problema. Ali, čemu insistiranje da je pašteta POSNA? To se i podrazumeva kad je riblja, uz poruku koja ni malo nije u duhu istog tog posta?

Ili si se upoznao sa tim šta je, čemu služi i zašto se praktikuje post, pa se toga i pridržavaš. Ili te ceo koncept ne zanima i potpuno ti je svejedno da li je neki proizvod postan ili nije. Ovako, kad uz POSNU paštetu reklamiraš i seks, tačnije promiskuitetni seks, izgleda kao kad se uvlačiš Vučiću, pa kažeš da Dubai ima najvišu zgradu u Evropi! Dobro, možda nije isto, ali nisam mogao da odolim.

Eto, to sam hteo da kažem kao doprinos aktuelnoj temi posta. Od svega napravimo parodiju, čak i kad se trudimo da je izbegnemo. A, sve to je posledica opšteg dramatično niskog nivoa opšte kulture i urođenog nam licemerija. “ Sedenje na dve stolice “ je srpska verzija savršenog.

“ I evropske integracije i Rusija “. “ Istok na Zapadu i Zapad na Istoku “. “ I Evropa i Kosovo “. I tako u nedogled. I POSNO i promiskuitetno. Kako bi to Đenka rekao : “ Sad hteli biste da budete i glumci, a opet da živite ko poslednji malograđani. Odlučite se već jednom šta hoćete u životu. Ako vas interesuje vaš grobarski život, idite da vas moje oči više ne vide. S grobarima neću da imam posla ! “

I, naravno, srećan Praznik svima koji ga slave!

Hristos Vaskrse!

 

Nema komentara