Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija namenilo je za ovu godinu 50 miliona dinara za razvoj digitalnog preduzetništva u Srbiji, najavljeno je u Privrednoj komori Beograda (PKB).

Na prezentaciji uslova kreditiranja i načina korišćenja sredstava za finansiranje kompanija u IT sektoru, pomoćnik ministra trgovine, turizma i telekomunikacija Sava Savić je rekao da na javni poziv mogu da se jave mlade i start ap kompanije i sve IT kompanije koje se pretežno bave informatičkom delatnošću, a koje imaju inovativne projekte, navedeno je u saopštenju.

„Mlada kompanija je svaka ona koja je registrovana pre manje od dve godine od raspisivanja javnog poziva“, rekao je Savić i dodao da se od onih kojima će biti odobrena sredstva očekuje da doprinesu razvoju informatičkog društva i IT industrije u Srbiji.

MARIJA ILIC

Marija Ilić

Pitali smo ljude iz IT sektora šta misle o tome. Jedna od njih je Marija Ilić koja se IT preduzetništvom bavi već 11 godina. Ona kaže da je ideja države jasna.

„Međutim, realnost je malo drugačija, a postaće posebno surova onog momenta kada kredit dođe na naplatu. Startap po svojoj definiciji ne podrazumeva kredit, bez obzira na njegov grejs period ili povoljne uslove. Ukratko, za startap je potrebna osnovna ideja o standardizovanom proizvodu, kao i plan o inovativnom poslovnom modelu, prilagodljivom u slučaju naglog rasta. Dalje, ukoliko su za sprovođenje inicijalne ideje u delo potrebna finansijska sredstva, kredit nije opcija, makar on bio i najpovoljniji. Kažem ukoliko su potrebna finansijska sredstva, jer nije uvek tako – Nordeus je primer veoma uspešnog i profitabilnog startapa bez ikakve eksterne investicije. Opcija je nalaženje investitora koji pored kapitala, može da uloži svoje kontakte i znanje. Investitor neće dati pozajmicu sa povoljnom kamatnom stopom, već ulaže u ideju koja će mu eventualno doneti deo profita u dogovorenom obliku onog momenta kada startap postane isplativ. Dakle, za startap su potrebna bespovratna sredstva, kapital anđela investitora ili Fondova rizičnog kapitala, a ne krediti koje osnivači najverovatnije neće biti u mogućnosti da vrate“ smatra Marija Ilić.

Ona kaže da IT industrija u Sbiji godinama unazad doživljava rast uprkos teškim i nepovoljnim uslovima i da je potreban jedinstveni podsticaj države, koji će uticati na startapove, ali i na razvoj postojećih domaćih i inostranih IT kompanija.

„Potreban je kvalitetan obrazovni sistem i stvaranje pozitivne klime za dolazak velikih ino-kompanija koje mogu da generišu stotine ili hiljade novih radnih mesta. Jasno je da ovo nije jednostavno, ali je uz mnogo rada i razumevanja izvodljivo. Primer je susedna Rumunija koja je prepoznala potencijal IT industrije još pre 10 godina i pored ostalih pogodnosti, promenila i poresku politiku prema IT sektoru: porez na lični dohodak zaposlenih u IT industriji ne postoji, dok je porez na dobit svega 16%. Ovakav potez učinio je Rumuniju atraktivnim mestom za razvoj, pa najveće svetske IT kompanije tamo imaju svoje kancelarije. Rumunija trenutno ima preko 90.000 zaposlenih u IT sektoru, sa izuzetnim doprinosom BDP-u. Moj zaključak je da sredstva koje je Ministarstvo namenilo za razvoj, na ovaj način neće rezultirati značajnim efektima. Smatram da država treba da konsultuje IT stručnjake i zajedno sa njima dođe do rešenja kako bi se situacija poboljšala. Izdvojena sredstva bi bolje bilo uložiti u obrazovanje tih istih mladih ljudi, kako bi bili u mogućnosti da delimično samostalno realizuju ideju o startapu, bez potrebe za dodatnim kapitalom“ dodaje Ilić.

Država kaže da je na odluku da se podrži upravo digitalno preduzetništvo najviše uticala činjenica da se taj sektor najbrže razvija.

„Kriterijumi za izbor programa kojima će se odobravati krediti biće inovativnost, održivost, koliko ljudi zapošljavaju, da li su iz ruralnog ili privredno razvijenog područja, o čemu će odlučivati komisija koju čine predstavnici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacije i univerzitetski profesori u oblasti informatike“, kazao je Savić.

 

Nema komentara