Slovenija danas bira petog po redu demokratski izabranog predsednika od proglašenja nezavisnosti 1991. godine, a u prvom krugu će učestvovati devet kandidata, od kojih su pet žene.

Tu funkciju su do sada obavljali Milan Kučan u dva mandata, Janez Drnovšek, Danilo Turk i Borut Pahor, aktuelni predsednik koji će se boriti za još jedan mandat.

Ako ga bude, drugi krug će biti održan 12. novembra.

Kandidati su: Ljudmila Novak iz stranke Nova Slovenija – hrišćanski demokrati, Marjan Šarec sa Liste Marjana Šarca, Maja Makovec Brenčič iz Stranke modernog centra – SMC, Borut Pahor sa liste Dejan Židan i grupa birača, Angela Likovič, koja predstavlja Glas za decu i porodicu i Boris Popovič sa liste Slovenija zauvek.

Kandidati su i Romana Tomc iz stranke Slovenske demokratske stranke – SDS, Suzana Lara Krause sa liste SLS – Slovenska narodna stranka i Andrej Šiško iz Pokreta Sjedinjena Slovenija.

U birački spisak je upisano 1.716.039 sa pravom glasa.

U Sloveniji ne postoji, inače, veliko interesovanje za predsedničke izbore, iako se radi o najvišem položaju u državi.

Među kandidatima za predsednika države nisu ključni političari u državi, a izborna kampanja ne pobuđuje pažnju šire javnosti.

Analitičari smatraju da je Sloveniji potreban predsednik ili predsednica sa vizijom, koji mora zajedno sa drugim akterima na slovenačkoj političkoj i društvenoj sceni potražiti opšti društveni konsenzus o budućnosti te republike sa jasno opredeljenim ciljevima za budućnost, jer se događaju velike geopolitičke promene, koje se tiču svih zainteresovanih strana.

Slovenija, smatraju u Međunarodnom institutu za balkanske i bliskoistočne studije (IFIMES), mora sebi da postavi nove ciljeve, uprkos tome što je članica Evropske unije.

Izgovaranja da će država u osnovi slediti politiku EU, odnosno zvaničnog Brisela ukazuju na to, da Slovenija nema jasne vizije budućnosti.

Država bi, smatra se, morala da pronađe svoja rešenja i realizuje svoje interese, što znači da mora da razvija bilateralne odnose izvan EU i traži nova tržišta, na kojima do sada Slovenija nije bila, ili je bila neznatno prisutna.

Država je još od osamostaljivanja 1991. godine snažno politički polarizovana i neprestano se odvija oštra borba između tzv. snaga kontinuiteta (bivši komunisti), koje simbolizuje bivši predsednik Slovenije Milan Kučan, i snaga „slovenačkog proleća“, koje simbolizuje bivši premijer i predsednik Slovenačke demokratske stranke (SDS) Janez Janša.

Aktuelni predsednik Pahor je na prošlim izborima nastupio kao lider Socijaldemokrata (SD), a na predstojećim će biti nezavisni kandidat zato sto je njegova stranka odbila da ga kandiduje.

Analitičari smatraju, da se Pahor po pravilu nije mešao ni u jedno važno pitanje za zemlju, već ga vide kao pukog posmatrača događaja.

Od njega se nakon prošlih izbora očekivalo da će uneti novi zamah u slovenački politički prostor, da će se nametnuti u regionu i na međunarodnoj sceni, ali se to nije dogodilo, smatraju analitičari.

rtv.rs

FOTO Tanjug

Nema komentara