„Resavska biblioteke Svilajnac“, 150 godina trajanja proslavlja svečanom akademijom u petak 28. septembra 2018. godine od 18:30h u Centru za kulturu u Svilajncu. Obeležavanju jubileja prisustvovaće i sekretar Ministarstva kulture i informisanja Vanja Marković, pisac Milomir Petrović, književnik Vlada Arsić i drugi.

Pre 150 godina 1868. osnovana je Čitaonica Društva „Omladine resavske“. Od tog dana pa sve do danas Biblioteka je kao značajna društvena, kulturno-obrazovna i prosvetna ustanova resavskog kraja i Svilajnca, neprekidno radila i nikada nije bila ugašena.
U istoriji ove stare i značajne ustanove smenjivale su se godine poleta, obnove i uzdizanja sa činjenicama koje su ometale njen razvoj: neodgovarajući smeštaj, burni istorijski događaji, Prvi i Drugi svetski rat (popaljen i uništen knjižni fond i značajne zbirke), poplave, nedovoljna finansijska sredstva i česte selidbe. Resavska biblioteka je dobila svoj dom 1986. preseljenjem u kuću veletrgovca Mite Isakovića, na Trgu heroja br. 19. Zgrada, podignuta početkom XX veka , je zbog svojih arhitektonskih vrednosti i istorijskog doprinosa obrazovanju, nauci i kulturi Odlukom Vlade RS upisana kao spomenik kulture 2001. Uz podršku Opštine Svilajnac i Ministarstva za kulturu i informisanje RS kroz projekte zgrada je rekonstruisana.
Ukupan prostor kojim raspolaže Biblioteka je od 400 m2 i njemu se rad odvija preko odeljenja i službi : Uprava, Odeljenje za nabavku i obradu bibliotečko-informacione građe, Odeljenje za odrasle korisnike, Dečije odeljenje, Zavičajno odeljenje i Odeljenje opštih i pomoćnih poslova i sedmoro zaposlenih.
Trenutno biblioteka Biblioteka poseduje 69.834 knjiga i još 11.537 različite vrste građe na Zavičajnom odeljenju.
Dečije odeljenje sa 14.000 inventarnih jedinica knjižne i neknjižne građe za mlade i decu, časopise i referensu zbirku omiljeno je mesto okupljanja mladih čitalaca koji u osmišljenim akcijama , pored čitanja, žele da se izraze na kreativan način.
Knjižni fond Odeljenje za odrasle korisnike je najbrojniji sa 55.000 knjiga iz raznih oblasti znanja, svetske i naše književnosti sa slobodnim pristupom fondu, referensnom zbirkom, u vitrinama u hodniku, i zbirkom dela iz umetnosti, u posebnom prostoru. Čitaonica Biblioteke, u adaptiranom prostoru potkrovlja, ima 10 čitalačkih mesta i 3 umrežena računara u Elektronskoj čitaonici za pristup Internetu. U njoj se uči, piše, crta, peva, čita štampa, dočekuju gosti, koristi stručna i priručna literatura koja nije u slobodnom pristupu. Zavičajno odeljenje sa fondom stare i retke knjige broji 11.537 jedinica građe svrstanih u zbirke i kolekcije : monografskih publikacija, razglednica, rukopisa, fotografija, plakata i letaka, sitnog bibliotečkog materijala, dokumentacionog materijala, audio i video zapisa i zbirkom pres-klipinga. Zbirka stare i retke knjige je deo nacionalnog blaga i u njoj je 483 naslova. Knjige za crkvenu upotrebu su najstarije, a među njima „Posni triod“ štampan u Lavovu oko 1620. godine. Najveći deo ovog fonda potiče iz XIX veka, a reprezentuju ga knjige kao što je „Serbianka“ (Srbijanka) Sime Milutinovića Sarajlije štampana u Lajpcigu 1826. godine, „Miloš Obrenović: vojvoda rudnički : istorijska drama u pet razdela“, u Beogradu 1834, „Turci u Bosni ili smrt Miloša“ štampana u Budimu 1834.
Biblioteka poseduje i zbirku minijatura koju čine 41 primerak od 1h1 do 8h8 cm, a među njima 11 primeraka umetnika Andruška Karolja.
U periodu od 2001-2018. Biblioteka beleži 220.534 poseta čitalaca pri čemu su oni pozajmili 475.764 knjige.
Biblioteka je postigla veliki napredak u delu informacione i komunikacione tehnike. Resavska biblioteka je od 2007. član Virtuelene biblioteke Srbije (VBS) i u sistemu je COBISS.SR. baze podataka sa siglom 70823 . Svi zaposleni imaju potrebne licence za rad sa ovom programskom opremom.
Biblioteka je organizovala književne susrete sa svim vodećim književnicima, stvaraocima za decu, priređuje promocije, prezentacije, tribine, predavanja, koncerte. Nosilac je manifestacije u recitovanju, mladi recittori iz Svilajnca pobeđuju i predstavljaju Pomoravski okrug na Republičkoj smotri u Valjevu. U Biblioteci su sa uspehom radile radionice kreativnog pisanja, atelje primenjenih umetnosti, kaliografska radionica. Posebno je unapređen rad sa najmlađima na dečijem odeljenju uz stalno gostovanje vodećih dečijih pisaca i rad u okviru zanimljivih radionica.
Biblioteka od 1998. razvija izdavačku delatnost objavljujući prvenstveno dela zavičajnih stvaralaca i autora koji svojim radovima daju doprinos istraživanju Resave, važnih istorijskih ličnosti i pojava. Do sada je objavljeno 52 naslova. Resavska biblioteka raspisuje književni konkurs za pripovetku i književnu kritiku „Andra Gavrilović“, dodeljuje novčanu nagradu i povelju, a najuspešnije prozne radove sa konkursa objavljuje u zborniku „Crte i reze“.
Biblioteka priređuje redovne izložbe rado prihvaćene i veoma posećene, a okrenute posetiocu kome donose zanimljiva i korisna saznanja o istoriji, kulturi, prosveti, sportu, ali i privatnom životu u Svilajncu i Resavi u prošlosti. Široj javnosti na ovaj način prezentuje se raznovrsna građa bibliotečkih fondova. Izložbe su gostovale u Manakovoj kući, Ruskom domu, Vršcu. Od 2010. Resavska biblioteka priprema izložbe u okviru manifestacije „Noć muzeja“.
Povodom 150-godišnjice Resavska biblioteka je objavila monografiju „Svilajnačka periodika od 1871. do 1929.“ Autora prof. dr Desanke Stamatović i dr Branke Dragosavac, izložbu i knjigu pod nazivom „Istorija promena” i scenski prikaz književnika Mirka Demića „Naše domaće stvari“ (o najvažnijim ličnostima i događajima u istoriji Resavske biblioteke) u izvođenju Knjaževsko-srpskog teatra iz Kragujevca.

Nema komentara