Poljoprivreda u Srbiji umire, ali postoje i oni koji prateći trendove uspevaju da je ožive. Sve je više pekara koje heljdu nude u svom asortimanu, ali samo se na Zlataru ona tradicionalno sprema.

Kod Purić Jekoslava ni priprema ali ni proizvodnja heljde se nije menjala deceijama. Ovde se ona prenosi s kolena na koleno.

On je nakon studija odlučio da znanje koje je sticao, primeni na strmim i divljim terenima. Najpre je posejao na manjim površinama heljdu, u vreme kada o tome niko nije razmišljao, da bi to postala njegova tradicija.

heljda-1

Prošle godine ovu kulturu je imao posejano na 24 hektra. Zbog plodoreda ali i opredeljnja da otpočne organsku proizvodnju, pored heljde otpočeo je gajenje i spelte…

Sve što proizvede na 70-tak hektara, samelje u svom mlinu i proizvodi brašno. Iskoristi celu biljku, od onoga što bi drugi bacili ovaj domaćin pravi jastuke od heldjinih ljuspica koje nudi turistima sa problemima od raznih alergija, nesanice, bolu u leđima i glavobolji.

Zahvaljujući turističkoj organizaciji Zlatara, za heljidno brašno Purić Jekoslava čulo se i u Rusiji, susednim zemljama ali i širom Evrope.

Ali mnogi će potvrditi da je najlepše jesti heljdopitu upravo na terenu gde se heljda i proizvela.

Izvor:B92

Nema komentara