Žena koja je obeležila Veliki rat, Milunka Savić, umrla je na današnji dan 1973. godine.

Nosilac je vojne zlatne Karađorđeve zvezde sa mačevima, zlatne medalje za hraborost „Miloš Obilić“, Legije časti IV stepena, Legije časti V stepena, francuskog Ratnog krsta i spomenica (Albanska spomenica i spomenica Solunskog fronta 1915-1965).

Rođena je krajem 19. veka u selu Koprivnica, nedaleko od Raške. Učestvovala je u balkanskim ratovima pod imenom Milun Savić. Šišala se i povijala grudi kako se ne bi otkrilo da je žena. Milunkina „tajna“ otkrivena je pošto je u Bregalničkoj bici (1913) ranjena u grudi.

Ipak, zbog hrabrosti koju je pokazala u borbi rat je završila sa činom kaplara srpske vojske.

U Prvom svetskom ratu bila je deo čuvenog „Gvozdenog puka“, najelitnijeg Drugog puka srpske vojske „Knjaz Mihailo“. Za pokazano junaštvo u Kolubarskoj bici odlikovana je zlatnom medaljom za hrabrost „Miloš Obilić“. Milunka je preživela i veliku austrougarsku i bugarsku ofanzivu i povlačenje preko Albanije.

U jesen 1915. godine Milunka je, u Makedoniji, teško ranjena u glavu i tako povređena povlačila se preko Albanije. Posle nekoliko meseci oporavka vratila se na Solunski front gde je učestvovala u bitkama koje srpska vojska vodi na leto i jesen 1916. godine.

Milunka Savić je pokazala veliku hrabrost u borbama – zarobila je 23 bugarska vojnika, pomagala u dostavljanju municije, istakla se u bombaškim napadima.

Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević odlikovao ju je 1917. godine vojničkom zlatnom Karađorđevom zvezdom sa mačevima, ubrzo zatim dobija i odlikovanje francuske vojske – Legiju časti V stepena, a kasnije i francuki Ratni krst i oficirsku Legiju časti.

Odlikovana i hrabara žena borac izazivala je divljenje savezničkih vojnika koji u svojim redovima nisu imali žene borce. Pojava žena boraca u srpskoj vojsci bila je revolucionarna. Pored Milunke, bilo je još dvadesetak žena u našoj vojsci.

Posle rata, heroina Velikog rata radila je u Bosni i Hercegovini kao kuvarica, bolničarka, pregledačica u fabrici vojnih uniformi. Tada se udala za Veljka Gligorovića, sa kojim je dobila kćerku Milenu, ali je ubrzo usvojila još tri ćerke: Višnju, Radmilu i Zorku.

Međutim, brak je kratko trajao, tako da Milunka sama podigla četiri ćerke. Posle urgencija saboraca, 1929. godine se zaposlila kao čistačica u Hipotekarnoj banci u Beogradu, gde je provela najveći deo radnog veka.

Posle Drugog svetskog rata, Milunka Savić radila je i kao čistačica u beogradskim kafanama. Humanost je pokazala i tako što je iškolovala još oko 30 dece.

Umrla je 5. okotbra 1973. godine. Iako je u medijima (čitulji u novinama) prvobitno bilo najavljeno da će Milunka Savić biti sahranjena u Aleji velikana, to se nije dogodilo. Sahranjena je u porodičnom grobu na Novom groblju.

Nijedan istoričar nije napisao njenu biografiju, nema je u muzejima, a retko se spominje i u udžbenicima iz istorije.

Nema komentara