Na Fakultetu pedagoških nauka u Jagodini predstavljen ’’rimejk’’ knjige ’’Malterego’’ u okviru programa ’’Putokazi kulture’’

Gost Fakulteta pedagoških nauka u Jagodini bio je pisac i muzičar Marko Šelić Marčelo, a povod je bio razgovor o njegovoj knjizi ’’Malterego – Rubikova stolica’’. U razgovoru su učestvovali i pisac, književni kritičar i strip scenarista Pavle Zelić, doc. dr Maja Dimitrijević i doc. dr Marko Đorđević.

Šelić, koji je, inače, i dobitnik počasne diplome ’’Magister Humanitas’’ za pedagoško delovanje i doprinos razvoju kulture mladih koju mu je 2015. dodelio Fakultet pedagoških nauka u Jagodini, istakao je da se posebno raduje dolasku u Jagodinu i ponovnom susretu sa studentima ovog fakulteta i čitaocima.

Govoreći o „rimejku“ ove multižanrovske knjige i o tome šta ovo izdanje čini drugačijim u odnosu na prvo izdanje knjige ’’Malterego’’ iz 2012, autor je naglasio da je došlo do značajnih promena u formalnom smislu dok su osnovna fabula i sadržaj ostali neizmenjeni, te da je čitaocima sada pružena prilika da, kroz refleksivno-esejističke pasaže, dublje psihološki zađu u glavnog junaka Lea, uključujući tu i stranice iz ’’Osvetarijum’’, svojevrsnog dnevnika frustracija u kojem se Leo, uz pomoć svog fiktivnog, demonskog (M)alterega, obračunava sa svetom onako kako u stvarnosti ne može.

Najavljujući skori nastavak ove knjige, koja je prvobitno i zamišljena kao trilogija, Šelić je kazao da će dvotomni nastavak nositi naslov ’’Malterego 2 – Higijena nesećanja’’, i izrazio uverenje da je 21. vek era autora koji je „levak“ – u njega se slivaju i forme i sam život rezultirajući novom, eklektičnom i neukalupljenom književnošću, dok je dvadeseti vek bio vek žanra’’.

Razgovor je nužno izazvao i pitanja o krizi čitanja, trivijalnoj literaturi i današnjim čitalačkim navikama, kao i o tabloidizaciji medija i dominaciji rijalitija u njima. I Šelić i Pavle Zelić saglasili su se kako je evidentno da je srpsko društvo u dubokoj krizi, a da su navedene pojave samo posledica ili ’’simptomi’’ dubokog i sistematskog urušavanja, te da u takvom kontekstu književnost i kulturu treba ’’dilovati’’ mladima: planski osmišljeno ’’dilovanje’’ kulture i književosti umesto plasiranja rijalitija, političkih ’’telenovela’’ i estradnih medijskih formata uz uviđanje činjenice da je reč o dugoročnom procesu koji ne daje rezultate preko noći.

„To da li neko čita nešto što nije književnost ili ne, ili gleda rijalitije, njegov je izbor, iako je reč o izboru koji je napravljen i u velikoj meri nametnut u društvenom i kulturnom kontekstu kakav jeste. Ako nekome ko uživa u takvoj literaturi date Gorana Petrovića ili Davida Albaharija u ruke, ne očekujte da će se preobratiti u kvalitetnog čitaoca za deset minuta. Isto je i sa rijalitijima. Ti izbori su već učinjeni. Preostaje jedino borba za ljude koji tek stasavaju“ – kazao je Marčelo.

 

Nema komentara