Zaštita intelektualne svojine je danas značajnija nego ikad pre, jer se kreativnost, inovacija i originalnost smatraju važnim resursima za ekonomski i kulturni razvoj. U Srbiji, kao i u mnogim drugim zemljama, postoji sistem zaštite intelektualne svojine koji štiti razna književna dela, muziku, slike, filmove, pa čak i računarske softvere.
Međutim, u eri digitalizacije, ljudi sve češće nailaze na nove izazove i pretnje, kao što je neovlašćeno kopiranje i distribucija digitalnih sadržaja. U narednim delovima ovog teksta istražićemo detaljnije kako se zaštita intelektualne svojine primenjuje u Srbiji i kako se može ostvariti.
Šta sve podrazumeva zaštita intelektualne svojine?
Pod intelektualnom svojinom se podrazumevaju apstraktni koncepti koji proizlaze iz ljudske kreativnosti i intelekta. Zakonski, u Srbiji intelektualna svojina obuhvata „duhovne, nematerijalne tvorevine koje su rezultat ljudske kreativnosti“.
I zato svi ljudi koji žele da koriste intelektualno dobro koje je neko stvorio, obavezni su da dobiju dozvolu od autora, koji ima pravo da odobri ili zabrani korišćenje svog dela. Baš zato, kako bi predupredili krađu ili zaštitili svoja prava, autori se često oslanjaju na stručnost i pravne savete koje im pruža advokat za intelektualnu svojinu.
Postoje tri osnovne vrste intelektualne svojine:
- Autorsko pravo: Ova kategorija obuhvata zaštitu filmova, računarskih programa, muzike, književnih i naučnih dela. Dok intelektualna svojina pokriva različite oblasti, kao što su književna i naučna dela, različiti pronalasci, industrijski uzorci i modeli.
- Industrijska svojina: Industrijski dizajn zapravo štiti spoljni izgled proizvoda, čime se obezbeđuje da se originalan dizajn proizvoda ne može kopirati ili zloupotrebiti.
- „Meka“ intelektualna svojina: Ova kategorija obuhvata poslovne tajne, što su podaci koji pružaju kompaniji konkurentske prednosti, poslovne strategije ili liste kupaca.
Zaštita intelektualne svojine – zašto je bitno da je zaštitite?
Svaki autor zaslužuje da uživa u plodovima svog rada i ostvari finansijske benefite od stvaralaštva. To podrazumeva i apsolutno pravo da odluči kako će njegova intelektualna svojina biti korišćena i ko će je koristiti.
Često se kreativnost i intelektualno stvaralaštvo pojedinca smatraju osnovnim izvorom prihoda koji se ostvaruje kroz njihov rad. Ali, kad neko neovlašćeno koristi intelektualnu svojinu nekog drugog, to povređuje autora, što može dovesti do gubitka konkurentske prednosti i naneti ozbiljnu štetu poslovanju.
U današnjem digitalnom dobu, gde se informacije lako pronalaze i dele, postoji veći rizik da neko neovlašćeno iskoristi ili kopira nečiji rad. Zbog toga je zaštita intelektualne svojine danas važnije više nego ikad pre.
Koja autorska prava se najčešće krše u Srbiji?
Najčešći prekršaji autorskih prava često se dešavaju bez zle namere. Naime, mnogi od nas, ponekad i ne znajući, koristimo tuđe fotografije ili tekstove na društvenim mrežama ili veb stranicama. To može biti samo trenutak nepažnje ili brzopletosti, ali važno je shvatiti da svako autorsko delo ima svog vlasnika.
Još jedna česta situacija je neovlašćeno korišćenje muzike ili video sadržaja na društvenim mrežama, gde se pesme i video snimci koriste bez dozvole autora.
Zato, pre nego što podelite nešto što nije vaše, setite se da autori ulažu trud i vreme u svoje stvaralaštvo i da zaslužuju priznanje za svoj rad.
Kako zaštititi intelektualnu svojinu?
Praksa advokata, kao što je advokat Novi Sad, često otkriva učestale slučajeve kršenja autorskih prava u medijima, naročito kad su u pitanju neovlašćene upotrebe fotografija.
Važno je razumeti da dostupnost sadržaja na internetu ne podrazumeva automatsko pravo na korišćenje. U slučaju dokazane povrede autorskih prava, autor ima pravo na nadoknadu štete putem sudskih postupaka.
Međutim, mnogim autorima je možda važnije da se njihovo delo potpiše i prizna pri objavljivanju, nego da dobiju novčanu nadoknadu. To priznanje često ima veću vrednost od materijalne nadoknade koju novac može da pruži, posebno važno za umetnike i kreativce koji žele da dobiju zasluženo priznanje za to.
Foto pexels.com
