piše Aleksandar Tirnanić
Juče je u parlamentu Evrope, a na zahtev Hrvatske, usvojena rezolucija kojom se apeluje na Vladu Srbije da obuzda “ pomahnitalog “ g. Šešelja. Superheroj Vučić,ne časeći časa, reternirao je Briselu. Sve, kao, malo čudeći se, a sve, kao, malo kur*** se, odovorio je u stilu onog Radašinovog kompanjona : “ Ja s tem nemam ništa. “
Nema dar političke analitike, kao g. Drecun, npr. , ali nameće se pitanje – ko je zbunjen, a ko lud je tu?
Dolazak Vojvode u Srbiju bio je u fazonu “ svako čudo za tri dana “. Medijski je “ uštopovan “, a sve i da nije, šta bi mogao da nam kaže, a da to ne znamo? Šešelj je za Srbiju ispričana priča sa tužim krajem. Ali, domoljubi sa kariranim grbom na zastavi ne misle tako. Oni se ponašaju kao da je Vojvoda sleteo direktno u Zagreb, pa pravo s aerodroma, pokupio geometre i krenuo da razmerava nove granice. Deluje kao da je Vojvoda u pravu sa onim poređednjem o somovima i bućkalu. Ali, teško da su Hrvati tolike plači*** kao što se prave. Pre će biti da je hrvatskim vlastima potrebna situacija poznata kao “ Drž te lopova ! “ Dok sluđuju javnost Vojvodom od zarđale kašike, nemaju razloga da odgovaraju na ona prava, životna pitanja koja muče svakog prosečnog Hrvata. Zvuči poznato? Ovakve stvari se i ovde dešavaju svakodnevno. Svako malo eto nama po neka afera koja nema veze sa životom, često ni sa zdravim razumom, ali služi svrsi. Dok nas zamajavaju dronovima i trolovima, poskupljuje gas po treći put, smanjuju se plate i penzije, advokati štrajkuju, student štrajkuju, prosvetari štrajkuju, lekari probali da štrajkuju . . . Ali, nas su, bar, zezali sa “ otrovnim “ limunom, a nismo se tužakali okolo . Eto, i Hrvati mogli da osmisle neke “ otrovne “ pomorandže sa Magadaskara ili tako nešto, a ne odma rezolucija. Nije drugarski.
Malo me čudi taj evrposki parlament. Mislim, Ukrajna, Bliski Istok, ovo – ono, a oni raspravljaju o Šešelju. Mada, o čemu bi pa i raspravljali ? Sve bitno se rešava u dva – tri nacionalana parlamenta, a i ovim evropskim parlamentarcima treba dati priliku da zarade svoje basnoslovne plate. Eto, rešavali su gorući problem evropske bezbednosti – Šešelja.
I, tako . . . zemaljski dani teku.
