Racionalno gledano,nova godina ni ne postoji. Ako se složimo oko linearnog protoka vremena, onda je ono što zovemo Novom godinom, zapravo samo tačkica na skoro beskonačnoj liniji vremena. Radi lakšeg hronološkog smeštanja ljudi i događaja u određene vremenske okvire, jedna cirkularna etapa u kretanju Zemlje definisana je kao jedna godina. Dužina godine i broj dana u njoj, često se kroz istoriju menjao, u zavisnosti od podneblja i promena u prirodi koje su okrživale čoveka. Ali, sve su to dosadne stvari. Nove godine su prilika za ” podvlačenje crte ” , za novogodišnje odluke, za nadu da će u Novoj godini sve biti bolje, lakše I lepše. Što je još jedna nelogičnost, jer ste godinu dana stariji. Veća je verovatnoća da ćete biti bolesniji, a konačno, svaka Nova godina nije godina više, nego godina manje u vašim životima. Zvuči depresivno? Naravno, ovo je doba godine sa najvećom stopom samoubistava i zapadanja u depresivna stanja. Zašto ? Iz mnogo razloga. Civilizacija kojoj pripadamo priznaje samo uspešne, mlade i zdrave. Ostale ne bacaju, baš, sa litice, kao u Sparti. Puste ih da sami skoče. Jer, sve ono što nismo preko godine, za praznike nismo duplo. A, to se teško podnosi.
Zašto uopšte pišem kolumnu na ovu temu, mračim i kvarim predpraznično raspoloženje? Prvo,koliko ljudi uopšte čita kolumne? Drugo, koliko god loše živeli, uvek rado prigrlimo svaku priliku da se nadamo. Što manje imamo, to se više nadamo. Ni to nije logično, ali ajd sad. Ni život nije logičan, pa ga živimo. Dakle, pišem o ovome, jer sve drugo o čemu bih pisao, bilo bi još mračnije. Zapravo, o čemu god pisao, neizbežno je da bude mračno i depresivno.Ili sam samo ja takav, pa projektujem to raspoloženje na svet oko sebe ? Nebitno. Moja kolumna – moja projekcija. Čak i to sa nadanjem postaje sve nategnutije. E, to jeste logično, ali i tragično. Oduzimaju nam jedno po jedno. Od lične slobode i dostojanstva, pa do nade da će doći i ta Nova godina kojoj možemo da se radujemo bez straha da li ćemo i kako da je preživimo. Godina za koju nešto možemo da planiramo, a da to ima ikakvog uporišta u realnosti. Ko nam to oduzima ? Pa, ONI,naravno. Ko god da su ONI, crveni,crni,plavi ili žuti, MI smo ti koji smo im dozvolili da nam to rade. MI smo saučestvovali.
Eto, zbog toga nema razloga da se infantilno radujemo Novoj godini. Jer, ni u ovoj, kao ni u predhodnima, nismo zaslužili radost. Nismo ništa uradili da bi imali razloga za radovanje.
Zato,srećna Nova godina advokatima,prosvetarima,studentima Filozofskog fakulteta i onim klincima što što su zauzeli bioskop Zvezda. A, vi ostali . . .
Aleksandar Tirnanić
