Danas svi bolujemo od stresa. Znate li šta je stres?
„Stres je skup nespecifičnih reakcija čovekovog organizma na štetne faktore iz radnog i životnog okruženja. Štetni faktori iz čovekovog okruženja aktiviraju adaptacioni mehanizam u organizmu kako bi se organizam zaštitio uspostavljanjem ravnoteže sa sredinom.“
Ovo nađoh na Vikipediji. Je l’ vam ovo objašnjava šta je stres? Onako? Meni isto. Razumem šta piše, razumem šta treba da znači, ali mi od ovakvih objašnjenja postaje još stresnije. Previše reči, a premalo značenja. Zato sam valjda bio toliko oduševljen Ničeovom formulacijom sa minimumom reči, a maksimumom značenja – stres je ugašena emocija.
Da, čovek ima spontane reakcije na sve što mu se dešava. Ali retko kad ih pokazuje. Ko je neko vreme provodio sa bebama i malom decom, svojom ili tuđom, mogao je da primeti da su te reakcije uvek adekvatne kontekstu. Sasvim mala deca reaguju na nadražaje onako kako bi svako od nas želeo i kako je reagovao kad je bio mali. Zato za bebe stres ne važi. Kasnije nas roditelji vaspitavaju, usmeravaju, koriguju… Onda krenemo u školu, a tamo nas ukalupljuju u pristojne i podnošljive jedinke koje treba da zauzmu, jednog dana, svoje mesto u društvu. Svi ti procesi vaspitanja, usmeravanja i ukalupljavanja trajno menjaju našu ličnost. Postajemo intelektualno superiorniji, značajniji i korisniji, ali po koju cenu? Po cenu stresa. Po cenu pokušaja da kontrolišemo svoje emocije, da ih doziramo, skrivamo ili gasimo. Da li je moguće vladati emocijama? Ne verujem. Može da se proba, može da izgleda kao da se uspelo, ali nam se one vrate kao bumerang. Samo ovaj put to postaju izvitoperena, bolesna i zastrašujuća naličja onoga što smo nekad želeli da potisnemo kao suvišno i nepoželjno. Genijalnu dijagnozu ovog rascepa bića savremenog čoveka dao je, takođe genijalni, Vudi Alen – Sve u životu ima veze sa seksom… osim seksa. Verujem da bi ova rečenica mogla da posluži kao predložak za neki tekst od dvadesetak strana, ali onima koji je nisu shvatili „na keca“ ne bi ni onda bila mnogo jasnija. Onima koji jesu, dovoljno je i ovoliko. Da ne preterujemo.
Ajmo da probamo jedan mali test. Različita su shvatanja i podela emocija, ali neki osnovni okvir bi bio da se dele na primarne i sekundarne. Primarne podrazumevaju: radost, ljutnju, tugu, strah, gađenje i iznenađenje. Sekundarne ili složene emocije su: ljubav, mržnja, zavist, ljubomora, nada, humor, krivica, itd.
Koliko puta ste u poslednjih mesec dana sputali svoju ljutnju prema nekom ko vam je nadređen, a onda je usmerili na nekog ko je vama podređen? Koliko puta su to bila vaša deca? Koliko puta ste sakrili tugu za nečim ili zbog nečeg, jer je tuga znak slabosti? A, posle se pitate zašto svaki put plačete „kao strine“ kad se Leonardio di Kaprio davi u ledenoj vodi pored makete Titanika? Koliko puta ste smogli snage da se suočite sa svojim najvećim strahovima? Da im krenete u susret? Koliko puta ste potisnuli ljubav, mržnju, zavist, ljubomoru? Da ne odgovaram ja umesto vas, vi to bolje znate. Ne mislim da bi svet bio idealno mesto ako bi svako od nas ispoljavao svoje emocije kad mu se prohte i kako mu se prohte. Naročito ne one kao što su mržnja, zavist ili ljubomora. Ali, ako ih ne bismo ignorisali, ako bismo o njima razmišljali, podelili ih sa drugima, naučili da ih prepoznajemo kod sebe i drugih, to bi imalo nekog efekta. Primarna emocija straha, ljutnje ili gađenja, izražena spontano, na prihvatljiv način, nikad neće da preraste u složenu emociju mržnje ili ljubomore. Koliko su ova osećanja snažna i razorna po onog ko mrzi ili je ljubomoran, verujem da je svako od vas osetio bar jednom u životu. Ako to nije stres, ne znam šta jeste. Gušeći primarne emocije, ne samo da ne stvaramo novi kvalitet kao što je ljubav, već na tom zgarištu stvaramo nova, veća i opasnija čudovišta mržnje, zavisti ili krivice.
Ne znam koliko se ovo moje viđenje stresa uklapa ili ne uklapa u onu formulaciju s početka teksta. Ne znam ni koliko je stručno opravdano ovakvo tumačenje. Ali, setite se da je ovo samo kolumna za čitanje preko vikenda, a ne seminarski rad iz psihologije.
Shvatite ovo kao predlog za razmišljanje u praznične dane, dok je stres formalno manji, a vi opušteniji.
Jovica Jovanović
