Za neke domaće ekonomiste i EU je još pre nekoliko meseci bilo jasno da Srbija ove godine neće moći da ispuni zacrtani cilj od 3,5 odsto privrednog rasta.
Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković, MMF i Svetska banka širili su optimizam, da bi se tmurnim prognozama sada pridružila i Svetska banka. Ova međunarodna institucija je ocenila da je srpska ekonomija u prvoj polovini ove godine imala rast od 2,8 odsto, tako da će biti teško postići planirani godišnji rast od 3,5 odsto.
Najavljeno povećanje plata će nepovoljno uticati na privredni rast i dovešće do povećanje deficita, a rezultati industrije su u prvoj polovini godine bili razočaravajući, zaključci su Svetske banke.
Svetska banka je u novom redovnom ekonomskom izveštaju za Zapadni Balkan, pod naslovom „Rastuće neizvesnosti“, prognozu rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije smanjila na 3,3 odsto, a očekivani srednjoročni rast je četiri odsto.
Šef kancelarije Svetske banke u Srbiji Stiven Ndegva je na predstavljanju izveštaja rekao da je srpska ekonomija na „zdravim nogama“ i da reforme idu u dobrom smeru, ali da privreda može da ima i bolje rezultate od postignutih. Za to je neophodno, kako je istakao, nekoliko reformi koje bi doprinele da privredni rast u srednjem roku bude od pet do sedam odsto.
Prema oceni stručnjaka Svetske banke, potrošnja i investicije u Srbiji, iako snažne, neće biti dovoljne da nadoknade posledice usporavanja rasta izvoza, jer su usporene privredne aktivnosti glavnih trgovinskih partnera, pre svega Italije, ali i Nemačke.
Najavljeno povećanje zarada u javnom sektoru će, kako je ukazano, verovatno dodatno doprineti nepovoljnoj promeni pokretača privrednog rasta. „Pored toga ova mera će učiniti da održavanje fiskalne ravnoteže bude mnogo teže, a povećaće se i deficit“, navodi se u izveštaju Svetske banke.
Ukazano je da je veća potrošnja u Srbiji, kako javna tako i privatna, uglavnom posledica rasta uvoza, koji je u prvoj polovini ove godine uvećan 12,2 odsto, a očekuje se da će taj trend biti nastavljen do kraja godine.
„Rezultati industrije su u prvoj polovini godine bili razočaravajući, a prvi pokazatelji ukazuju i na skromnu poljoprivrednu sezonu“, navodi se u izveštaju Svetske banke.
„Rast BDP zavisi od reforme javnog sektora, pravosuđa i institucija“.
Ekonomista Svetske banke u Beogradu Lazar Šestović je rekao da deficit tekućeg računa beleži snažan rast, odnosno da je izraženo u evrima u prvoj polovini ove godine uvaćan za 51 procenat u odnosu na prethodnu godinu. Rast deficita tekućeg računa je, kako je objasnio, uglavnom bio uslovljen povećanjem trgovinskog deficita od 16 odsto, jer je izvoz povećan 8,5 odsto, a uvoz 10,2 odsto.
On je naveo da je dobro što rastu strane direktne investicija, koje su u prvoj polovini godine iznosile 1,8 milijardi evra, 28 odsto više nego u istom periodu prošle godine, što je i više nego dovoljno za finansiranje deficita tekućeg računa.
Prema njegovim rečima, da bi bilo bolje da plate u javnom sektoru budu povećane u skladu sa rastom BDP-a i inflacijom, a ne više od toga, kako je odlučila Vlada.
Vlada Srbije bi trebalo da nastoji da zadrži konkurentnost privrede, a tome ne doprinosi ni najavljeno povećanje zarada mimo realnih mogućnostu, upozorila je Galina Andronova Vinselet, rukovodilac sektora u Svetskoj banci za makro-ekonomke politike u Evropi i centralnoj Aziji.
Ona je navela da se i u Srbiji, kao i regionu, nastavljaju pozitivna kretanja na tržištu rada, pre svega usled kreiranja novih radnih mesta.
Prema oceni stručnjaka Svetske banke, srednjoročne projekcije rasta BDP-a Srbije u velikoj meri zavise od brzine strukturnih reformi, jer još nije reformisan javni sektor koji karakteriše ozbljna neefikasnost državnih preduzeća.
Predložena je i dalja reforma pravosuđa i državnih institucija, unapređenje regulative finansijskog sektora, veća podrška razvoju malih i srednjih preduzeća i lakša procedura u trgovini sa svetom.
„Kratkoročno, najvažnije pitanje je vreme trajanja izborne kampanje i perioda potrebnog za formiranje nove vlade“, upozorili su stručnjaci Svetske banke.