Opštinska uprava Opštine Gadžin Han je dana 30.6.2022 g. oglasila ponovljeni javni uvid izmena i dopuna prostornog plana Opštine Gadžin Han (broj 63/2017). U prostornom planu koji je stavljen na uvid predviđena je izgradnja Regionalnog azila za napuštene životinje u ataru sela Duga Poljana Opština Gadžin Han. Protiv izgradnje azila ustalo je 126 udruženja za zaštitu životinja i brojni građani ove opštine.
„U cilju sistemskog reševanja problema napuštenih pasa NVO sektor je jako zainteresovan da bude partner lokalnim samoupravama. Obe strane, kao i građani imaju identičan cilj – da nemamo pse na ulicama. Kada kažemo sistemski mislimo da reševanje problema zahvata nekoliko aspekata i da bi se taj problem rešio neophodna je saradnja više instanci, javne uprave, gradske vlasti, inspekcija, javnih preduzeća, NVO sektora i građana. Radna grupa koju je osnovala Gradonačenica Grada Niša Dragana Sotirovski za svoj zadatak ima upravo da predloži mere i plan koji može biti predstavljen svim relavantnim činiocima za primedbe i sugestije. NVO sektor je izuzetno zainteresovan za takvo rešenje. Mere koje smo predložili su rezultat nekoliko činjenica: iskustva zemalja koja su rešila taj problem, zakonskog okvira RS ( Zakon o dobrobiti životinja, Zakon o komunalnim delatnostima, Zakon o lokalnoj samoupravi), studija koje su sprovođene, iskustva iz Beograda (Startegija reševanja problema nevlasničkih pasa i mačaka na teritoriji Grada Beograda) i dr. opština i našeg iskustva. „Azil“ koji naši zakonski propisi uopšte i ne prepoznaju kao kategoriju, odnosno prihvatilište je jedna od mera u paketu mera koje smo predložili. Više nego jedan put smo ponovili da se sa izgradnjom prihvatilišta u Gadžin Hanu selo Duga Poljana ( pa čak i na teritoriji Niša) koji bi se gradio sa ciljem da se svi psi redom sklanjaju sa ulica – nećemo složiti iz mnogo razloga. U predlogu strategije smo to vrlo jasno objasnili i zašto. Pokušali smo u više navrata da objasnimo i uživo, ali izgleda da još uvek nismo uspeli da pošaljemo jasnu poruku. Dakle, još jednom:
- Naš zakon ne prepoznaje prihvatilište bilo koje vrste koje bi „sakupljalo“ sve životinje sa ulica ( Član 67 Zakona o dobrobiti životinja, čl 67, čl 54);
- Sklanjati pse sa ulica a ne sprečiti njihovo napuštanje, izbacivanje i novi priliv je neodrživo sem što je neizvodljivo jer bi takav „azil“ popunio kapacitete za mesec dana a imali bismo isti stepen izbacivanja novih pasa;
- To nije ekonomski opravdano. Do sada ovakvu ekonomski neopravdanu praksu sanirala su udruženja, a izgradnjom takvog prihvatilišta posledice ekonomski krajnje neodgovorne odluke plaćali bi svi građani jer bi se u njihovom trošku sanirale posledice postupanja neodgovornih vlasnika koji svoje neželjene ljubimce masovno izbacuju. Plaćali bi POTPUNO UZALUD, vrteli bismo se u zatvorenom krugu gde bi svi mi PONOVO imali pse na ulici, ogroman novac bi se izlivao iz gradskog budžeta a životinje bi patile! Ujedi se ne bi smanjili jer bi priliv životinja ostao isti;
- Proučavanje Pravilnika o prihvatilištima jasno i zakonski napominje veličinu jedng prostora za jednog psa ( 4kvm);
- Pozivanje na EU nije relavantno u nijednom segmentu jer nemaju problem napuštenih pasa i ne rade po sistemu CNR programa;
- Životinje se ne mogu i ne smeju prevoziti iz jedne opštine u drugu;
- Zakon Republike Srbije ne poznaje termin regionalnog prihvatilišta;
- U Gradu Nišu Zoo higieničarska služba već postoji mogućnost zbrinjavanja pasa za koji Opština nema dovoljno sredstava za nesmetano funkcionisanje već udruženja godinama dodatno finansiraju CNR program, vakcine, lekove, terapije, osnovnu opremu ( posebno imajući u vidu obaveznu opremu koja nije postojala već su se veterinaski pregledi vršili na ginekološkom stolu), tablete i ostale stvari koje su neophodne i preko potrebne za nesmetani boravak pasa na ovoj lokaciji a da pritom ne bude narušena njihova dobrobit.
Samo u mesec dana i samo na društvenim mrežama u Nišu je objavljeno preko 260 izbačenih legla štenaca. To je priliv oko 2500 pasa godišnje ( veoma okvirno, najverovatnije mnogo više) nejasno je na koji način će se ova problematika u vezi napuštanja pasa, odraslih i štenaca rešiti obzirom da ni u ovom momentu nije rešena te svakodnevno imamo priliv novih pasa na ulicama Grada Niša, pa je i nejasno kako će se postupati kada se kapicect novo izgrađenog azila popuno a na ulicama se nakon mesec dana nađe novih 2000 pasa. Zvanični podaci JKP Mediane kažu da je preko 60% pasa koji se uhvate neoznačeno na zakonom propisan način (psi nisu čipovani) – sveže izbačeno, nesterilisano, nekastrirano.
- Udruženja za zaštitu životinja već imaju „prihvatilišta“ sa preko 1500-2000 pasa – pa je problem isti. Ti azili postoje godinama, psi se menjaju, udomljavaju, spašavaju novi, postoji protok. Sve to obezbeđuju društva za zaštitu životinja.
- Pandan „azilu“ je slično da je grad Niš masovno eutanazirao pse godinama pre donošenja Zakona koji je striktno to zabranio, pa je stanje opet slično. Na koji način ćemo sprečiti da se mimo zakona to ponovi ako se slična stvar do pre par godina jeste odvijala u ovom sadašnjem prihvatilištu JKP Mediane, iako je zabranjena, iako je skoro usred Niša kada se apsolutno ništa u lokalnim „specifičnostima sredine“ (kako Zakon o dobrobiti kaže) nije promenilo?
- U masovnim „azilima“ drastično se smanjuje mogućnost obezbeđivanja osnovnih uslova za dobrobit životinja – podsećamo vas da trenutno CNR prihvatilište sa kapacitetom od 80 pasa, a koje u realnosti radi sa oko 40% kapaciteta – nije u stanju da ispoštuje osnovne standarde a i te koje poštuje poštuje zahvaljući volonterskom radu i donacijama koje obezbeđuje Društvo za zaštitu životinja. Zašto? Zbog nerada, neodgovornosti, nepoznavanja materije, glomaznog birokratskog aparata javnog preduzeća, nedostatka sredstava, izostanka mehanizma koji bi ga kontrolisao, neimanja kapaciteta veterinarske inspekcije, političkih uticija itd.
- To prihvatilište radi sa 40% kapaciteta a ima kapaciteta za „samo“ 80 pasa. Kada kapacitet bude popunjen možda bismo mogli razmišljati o novom, zar to nije logično? Dajte nam mehanizam kojim ćete obezbediti da se to neće ponoviti u sledećem prihvatilištu koje hoćete da gradite bilo gde?
- U vezi sa prethodnom tačkom postojećeg prihvatilišta – osim tzv. Šinteraja ( CNR program – uhvati, steriliši – vrati na lokaciju) – OIE preporučuje upravo taj program za zemlje u tranzitnoj fazi reševanja problema napuštenih pasa. To javno prihvatilište steriliše oko 350-500 životinja godišnje, dzz steriliše još oko 2-3000, i gde smo? Dok ne sprečimo masovno neželjeno parenje i izbacivanje – nećemo rešiti problem.
Sve ovo je vrlo jednostavno. Sve je rečeno mnogo puta. Sve je pismeno obrazloženo.
Jedna vrsta prihvatilišta jeste deo predloženih paketa mera pod jednom od tačaka, ali kao deo paketa mera a ne izolovana mera i društva za zaštitu životinja jesu zainteresovana da stave na raspolaganje svoje različite resurse, prvenstveno iskustvo i znanje ( ogromne materijalne resurse smo već stavili u službu za rešavanja javnog problema) a onda i kontakte sa inostranim donatorima u cilju pribavljanja resursa ( donatori godinama saniraju posledice ovog problema i itekako su zainteresovani za sistemsko rešenje), ALI SAMO I ISKLJUČIVO u cilju rešavanja problema tako da se problem reši i to iskljućivo u interesu zakona, životinja i građana. Ni u kakvom rešenju koje otvara put za zlostavljanje i zloupotrebu životinja u bilo čijem interesu nećemo učestvovati, a izgradnja tzv. azila BEZ ostalih mera i PRE sprovođenja tih mera otvara put upravo za masovno zlostavljanje i zloupotrebu. I to smo mnogo puta objasnili“ navodi Udruženje „Zavod Pit“ iz Niša.
Sa svih strana Srbije stižu veoma negativna iskustva o tvz. azilima koje udruženja kvalifikuju kao „logore“. Dok se tvz. prihvatilišta a zapravo šinteraji pune psima, ne rešava se uzrok – nepoštovanje zakona, izbacivanje pasa, nečipovanje i neodgovorno vlasništvo.
