Ovo je poslednja šansa za vlasnike nelegalnih objekata, kaže potpredsednica vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović.
Mihajlovićeva je na otvaranju javne rasprave o Nacrtu zakona o ozakonjenju objekata koji bi trebalo da bude usvojen do kraja oktobra, kazala da je to poslednja šansa za vlasnike skoro milion i po nelegalnih objekata u Srbiji.
„Ovaj zakon mora dati rezultat u narednih šest meseci i treba da omogući da država konačno zna šta ima na svojoj teritoriji, ali i da svi oni koji su nelegalno gradili objekte, bilo da su fizička ili pravna lica, imaju dokument koji im omogućava da ti objektni mogu normalno da se koriste u narednom periodu“, istakla je Mihajlović u Privrednoj komori Srbije.
Ona je ponovila da postoje samo dve mogućnosti – da se objekti ozakone ili da budu srušeni.
„Nema novog zakona, neće biti produžetaka. Naša želja je da podvučemo crtu i da ostavimo u prošlosti ono što nismo rešavali u prethodnih 18 godina“, rekla je Mihajlović.
Nacrt zakona predviđa da je za legalizaciju porodične kuće do 100 kvadratnih metara u Beogradu potrebno prosečno oko 100 evra. Predviđeni su 238 puta niži troskovi i tri puta manje dokumenata.
Na primer, do sada je za porodičnu kuću do 100 kvadrata bilo potebno šest dokumenata i 2,855 miliona dinara, dok će se sada tražiti dva dokumenta i 12.000 dinara – 9.000 dinara za izveštaj o zatečenom stanju i dokaz o pravu svojine na objektu i 3.000 dinara za taksu lokalnoj samoupravi.
Ona je dodala da će javna rasprava o tom zakonu trajati 15 dana i da bi trebalo da bude usvojen do kraja narednog meseca, kao i da će početi da se primenjuje osam dana nakon usvajanja.
Prema njenim rečima, taj zakon neće imati podzakonska akta, s obzirom da je sve već pripremljeno.
„Naš cilj je javni interes građana, predlog nam je jednostavan, lak i jeftini i hoćemo da Srbija u narednih godinu dana može da zna šta ima“, navela je ministarka.
Na pitanje novinara kako će se naterati vlasnici nelegalnih stanova da ih legalizuju, s obzirom da je rušenje praktično nemoguće u zgradama u kojima ima i legalnih stanova, Mihajlović je rekla da će povećanje poreza na imovinu za te vlasnike svakako biti jedan od načina.
„Ako neki stanar ne želi da ozakoni stan, postoji nekoliko mogućnosti, a jedna na koju ćemo sigurno ići jeste povećanje poreza na imovinu“, rekla je Mihajlović u Privrednoj komori Srbije, gde je počela javna rasprava o Nacrtu zakona o ozakonjenju objekata.
Prema njenim rečima, ukoliko cela zgrada nije legalna, prvo ona morati da se ozakoni i da je dovoljno da jedan od stanara pokrene proces ozakonjenja.
Predsednik PKS Marko Čadež je rekao da će tim zakonom biti rešen problem koji nije mogao da se reši u prethodnih 18 godina u Srbiji.
„Čini mi se da ćemo konačno doći do rešenja ovog problema“, istakao je Čadež.
On je kazao da će taj zakon imati pozitivne efekte na privredu – smanjenje sive ekonomije, uvodjenja reda i razvoj tržišta nekretnina, građevinarstva i gradjevinskih materijala, kao i omogućavanje potpune primene Zakona o planiranju i izgradnji.
Čadež je naglasio da će bespravni objekti biti trajno ozakonjeni, kao i da će rešavanje pitanja bespravne gradnje dodatno poboljšati investicioni ambijent.
„To će državi omogućiti i da iskoristi potencijale koji nisu mogli da budu realizovani u uslovima urganističkog haosa i divlje gradnje koji je vladao decenijama. Takodje, povećanje javne prihode, ne samo kratkoročno od naplate naknade za ozakonjenje već i dugoročno – ubiranjem svih dadžbina kojie državi pripadaju i koje sve uredjene države u svetu naplaćuju“, naglasio je Čadež.