Potpredsednik DS-a i gradonačenik Paraćina Saša Paunović rekao je da još nije doneo odluku o izlasku na lokalne izbore, i da čeka odgovor stranke na molbu da se Paraćin izuzme iz odluke o bojkotu. Gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović izjavio je u Utisku nedelje da njegova odluka o izlasku na lokalne izbore ne predstavlja kršenje Sporazuma sa narodom, jer u Šapcu postoje uslovi za slobodne i demokratske izbore. Politički analitičar Cvjetin Milivojević mišljenja je da je opozicija trebalo da traži
„Nisam nikoga slagao, nisam nikoga obmanuo, i ne mislim da sam prekršio Sporazum sa narodom“, odgovorio je Zelenović u Utisku nedelje. Kako je objasnio, u Sporazumu sa narodom piše da se neće učestvovati na lažnim izborima, dok u Šapcu postoje slobodni lokalni mediji, demokratski lokalni parlament – a samim tim i demokratska gradska izborna komisija – ali i volja građana da se bore za ono što su dosad osvojili.
„Razumem ja da je negde Sandokan na nivou dosetke, ali (Milan Ostojić) Sandokan je opasan za Šabac. Sandokan je ozbiljan kriminalac, koji je vođa organizovane kriminalne grupe – ‘šabačke grupe’, i koji je osuđen na 20 godina robije, i javili su mi ljudi koji to rade – sad je on šef SNS-a u Šapcu. To je strašna opasnost za grad Šabac. Strašno je što u Srbiji ima 170 Sandokana, i tužno je što imamo priliku da se borimo samo u jednom ili dva mesta protiv takvih tipova, ali to je igra sudbine i ja ne bežim od nje, i ja ću se boriti“, poručio je Zelenović.
Da li će gradonačelnik Paraćina Saša Paunović krenuti stopama Zelenovića i izaći na lokalne izbore, još nije izvesno, jer kako je rekao u Utisku nedelje, odluku će doneti nakon što dobije odgovor Demokratske stranke na molbu da se grad iz kojeg dolazi izuzme iz odluke o bojkotu.
„Tek iza toga možemo da znamo šta nam je činiti (…) Neku odluku ću morati da donesem. Postoje te dve javnosti – opoziciona javnost Srbije i DS-a, i javnost Paraćina, ljudi za koje sam radio. Nekog ću morati da ‘izdam’, bilo koju odluku da donesem“, kazao je Paunović.
Ukoliko stranka ne podrži njegovu molbu, rekao je da na izbore ne bi izašao kao član DS-a, jer stranka ne treba da trpi posledice jedne lokalne odluke.
Ponovio je i argumente za izlazak na izbore koje je izneo i Zelenović – da u Paraćinu posotoje slobodni mediji koji se projektno sufinansiraju, kao i da sastav lokalne izborne komisije određuje lokalni parlament koji opozicija u prethodnom periodu nije bojkotovala, kao što nije bojkotovala ni šabački, jer u njima postoje demokratski uslovi za normalan parlamentarni život.
Milivojević: Trebalo je tražiti razdvajanje izbora
Izvor: Nova SGost Utiska nedelje bio je i politički analitičar Cvjetin Milivojević koji je kazao da mu argumenti Zelenovića i Paunovića delimično piju vodu, ali da je i ranije upozoravao na to da je Srbija jedina zemlja u Evropi u kojoj su lokalni izbori već 30 godina spojeni sa nekim „velikim“ izborima – ili parlamentarnim ili predsedničkim.
„Šta je moja primedba? Niko od njih, računajući i stranke koje su imale vlast, nije javno kandidovao tu temu, čak ni u prvim razgovorima na FPN-u na kojima su učestvovali. (…) Postoje modusi da se izađe na lokalne izbore i da se bojkotuju veliki izbori (…) Krunsko pitanje je razdvajanje (lokalnih i parlamentrnih izbora). Je li to odnos prema provinciji? Jeste, to je beogradski odnos prema provinciji – jednom muhom, u ovom slučaju Aleksandrom Vučićem, da pobedite na svim izborima“, kazao je Milivojević.
Stoga je upitao i kako će u praksi izgledati izlazak na lokalne izbore, a bojkot parlamentarnih, kada građanin na biračkom mestu dobija dva listića, i gde na oba piše „Aleksandar Vučić, za našu decu“.
„Teško je odlučiti se sad, čeka me komisija, kako da ne uzmem jedan listić… Nadam se da razmišljaju kako da reše taj vrlo važan problem. To znači i povećavanje izlaznosti, čime se ideja bojkota urušava“, upozorio je Milivojević.
Zelenović i Paunović, s druge strane, smatraju da je moguće sprovesti bojkot parlamentarnih izbora sa istovremenim izlaskom na lokalne.
„Formalno su lokalni izbori potpuno odvjeni od parlamentarnih. Lokalne sprovodi gradska ili opštinska izborna komisija, a parlamentarne sprovodi radno telo. Ulazite, imate jedan spisak i jedan listić za lokalne izbore, taj listić za lokalne uzmete i potpišete spisak, onda dođete za parlamentarne i ne uzmete listić i ne potpišete se“, objasnio je Zelenović.
Paunović je dodao i da će oni koji se plaše sigurno izaći na izbore, dok kod onih koji bojkotuju izbore straha nema.
„Taj koji se plaši će da glasa sve moguće, a ko hoće da bojkotuje, neće izaći ako smatra da ne treba, iako radi u bolnici ili upravi, a kad dođe, glasaće za one koje treba da glasa“, kazao je Paunović.
Zelenović i Paunović su rekli i da nije tajna da postoje kapilarni glasovi, kao i da ponovo očekuju džipove na ulicama, jer ih je bilo i na izborima 2016. godine, ali i da očekuju da će uspeti da se izbore sa pritiscima.
„Ne znam da li će biti 1.500 ili 3.000 džipova ili automobila, ali ono što znam je da će biti poštena borba“, rekao je Zelenović.
Paunović je podsetio na slučaj opštine Čajetina gde su građani, prema rečima tamošnjeg predsednika opštine Milana Stamatovića, nakon što su videli sumnjive džipove na ulicama, počeli masovnije da izlaze na izbore i glasaju za njega, jer nisu hteli da im takvi sa džipovima dođu na vlast.
Dodao je i da Opštinska izborna komisija, ukoliko uoči da je ono što se zbiva „van svake pameti“, može da obustavi izborni proces usled nedostatka uslova.
Kada je reč o razdvajanju lokalnih od republičkih izbora, kazali su da u SZS nije bilo razgovora o toj temi, jer nisu želeli da sporednim pitanjima krnje front bojkota koji se uspostavljao. Mada je Paunović rekao da predsednik DS-a Zoran Lutovac jeste pominjao tu mogućnost u javnosti, ali da je isuviše malo vremena bilo na raspolaganju da se izvrši takva promena zakonodavstva.
Milivojević: Uspeh bojkota se ne meri izlaznošću
Milivojević nije saglasan sa ocenom da su lokalni izbori sporedni front, i mišljenja je da je lokalni front nekada važniji od velikog. Pobede opozicije nad Miloševićem 2000. godine ne bi ni bilo da opozicija nije uspela da sačuva izbornu pobedu u 50-ak gradova i opština 1996/97, istakao je on.
Kazao je i da se uspeh bojkota ne meri izlaznošću, već činjenicom da li će parlament, posle izbora, imati pun legitimitet ili ne. Sudeći po današnjoj izjavi predsednika Vučića da će Srbiji do kraja godine biti ponuđeno rešenje za Kosovo koje „neće smeti da prihvati, ali neće moći da odbije“, parlament neće imati pun legitmitiet, dodao je on.
„Zato su njemu bitni izbori u punom kapacitetu, da bi sebe mogao da legitimiše kao nekoga ko odlučuje o ključnim nacionalnim pitanjima – dokle je Srbija“, kazao je Milivojević.
