PAUNOVIĆ: ŠIROKO NEZADOVOLJSTVO GRAĐANA, DRŽAVI SE ŽURI DA PROGLASI POBEDU

„Ne verujem da postoji gluplji način da odgovorite na očigledno široko nezadovoljstvo građana nego da okupite navijače sa bakljama po krovovima i to uz očigledno kršenje zabrane kretanja zbog koje trpe milioni ljudi i svim tim građanima direktno „gurnete prst u oko“ proglašavajući ih „Đilasovim sledbenicima“ uz snimljeno skandiranje sa zvučnika i vatromet“ rekao je predsednik Opštine Paraćin, Saša Paunović, a upitan da prokomentariše situaciju sa korona virusom u Pomoravlju i Srbiji, on je rekao i to da“glavna katastrofa desila se u zdravstvenim ustanovama koje su nespremeno, ne toliko zbog nedostatka samo opreme, već zbog olakog odnosa prema epidemiji na mnogo mesta što je zaista zapanjujuće za mene kao laika, dočekala koronavirus primajući pacijente bez prethodne trijaže“.

Akcija „Bukom protiv diktature“ jedna je od gradjanskih akcija koja ce obeleziti izlazak Srbije iz vanrednog stanja. Ona je počela neposredno pre ulaska Srbije u predizbonru kampanju. Da li ovu akciju smatrate gradjanskom inicijativom ili jos jednim početkom politicke borbe protiv režima Aleksandra Vučića i da li mislite da je rezultat ove akcije ublažavanje mera koje je Vlada uvela (misli se na skraćenje policijskog časa za 1.maj što je u početnim najavama trebalo da bude jedna restriktivma mera)?

„Akcija je rezultat inicijative političke organizacije „Ne davimo Beograd“, pa u tom smislu incijator nisu „građani“ nego političari, ali je rezultat prevazišao očekivanja i inicijatora i ukupne javnosti. Pokazalo se da postoji mnogo građana koji žele da iskažu protest, a sam način realizacije akcije – proizvođenje buke u zakazano vreme omogućio je da građani vide da nisu sami, zatvoreni u svoje kuće. Zapravo glavni rezultat akcije je da su u mnogim gradovima ljudi videli da imaju dosta istomišljenika bar u pogledu ocene da ova situacija u kojoj sad živimo nije održiva. Sigurno je da je rezultat ove akcije ublažavanje mera pre planiranog vremena, vlast je procenila da tinja nezadovoljstvo koje joj može naneti štetu ako ne relaksira mere ograničenja kretanja, što je opet na drugoj strani izazvalo nezadovoljstvo onih koji brinu za svoje i zdravlje najbližih i pokazalo jednu vrstu nedoslednosti, jer ako danas tvrdite da je neka mera neophodna a sutra je bez valjanog razloga, jer politička procena to nije, ukidate, onda se čini da niste sigurni kako treba da upravljate kriznom situacijom koja predstavlja realnu opasnost za ljude. To svakako ne uliva sigurnost“.

Kako vidite ovu akciju i sta je narod zapravo revoltiralo da izadje na prozore i lupa u šerpe kao nekada?

„Verovatno nije reč samo o jednom razlogu, već o akumiliranom nezadovoljstvu zbog poplave dezinformacija, nedoslednosti, pa i očiglednih neistina koje stižu preko zvaničnih državnih kanala komunikacije. Bilo je i previše olako datih izjava, preterivanja u jednu ili u drugu stranu, totalnih bizarnosti, jednog dana idemo u šoping u Milano, drugog spašavamo živote. Ima mnogo ljudi koji dobro razumeju da „zvanična istina“ zapravo nema veze sa stvarnim događajima, ali pre policijskog časa to ih nije doticalo. Ne zanimaju sve građane ljudska prava i slobode, slobodni mediji, međutim kad je to počelo njih lično da pogađa kroz svakodnevni život, kad su se našli u situaciji da brinu za život svojih najbližih a da dobijaju kontradiktorne pa često i besmislene informacije sa zvaničnih konferencija za štampu ili čak priznanja da su svesno lagani oko važnih stvari, e onda to nije više bilo „tamo negde“ na političkoj areni, nego nešto što je dotaklo lične interese običnih ljudi“.

Kako komentarisete odgovor najjače stranke u Srbiji i vladajuće, da u pojedinim gradovima organizuje bakljade navijača (to možemo pretpostaviti s obzirom da je javno objavljen snimak narodnog poslanika SNS Vladimira Djukanovića sa bakljom na krovu solitera u Beogradu)?

„Ne verujem da postoji gluplji način da odgovorite na očigledno široko nezadovoljstvo građana nego da okupite navijače sa bakljama po krovovima i to uz očigledno kršenje zabrane kretanja zbog koje trpe milioni ljudi i svim tim građanima direktno „gurnete prst u oko“ proglašavajući ih „Đilasovim sledbenicima“ uz snimljeno skandiranje sa zvučnika i vatromet. Bila je to neprimerena demonstracija bahatosti, ne znam ko je to smislio, ali potpuno suludo to je očigledno još više iznerviralo obične ljude, verovatno posebno baš one koji uopšte ne vole Đilasa niti im je on uopšte i jednog trenutka pao na pamet a jesu baš besni. Ta vrsta nepromišljenog etiketiranja, namenjena široj javnosti koja ne zna o čemu se radi, od onih koji su lupali u šerpe iz čistog ličnog nezadovoljstva, ograničenjem kretanja na primer, proizvela je ljute protivnike režima. U stvari verovatno nema ni jedne akcije opozicije koja je toliko okrenula ljude protiv vlasti koliko ova besmislena demonstracija sile“.

Kako komentarišete odustanak opozicije da prisustvuje sednicama parlamenta?

„Odluka o bojkotu parlamenta bila je na snazi od ranije, verovatno je procenjeno da je veća šteta sada davati legitimitet parlamentu koji do je do sada smatran nelegitimnim od koristi obraća javnosti putem velikih medija sa sednice. To je taktička odluka, mnogo više zabrinjava odsustvo jasne strategije – kako će to opozicija vratiti klatno na stranu poštovanja ljudskih prava i sloboda, vladavine prava, slobode medija, normalizacije društva? Koji je to tačno plan? Izbori se bojkotuju, dakle nije pobeda na ovim i ovakvim izborima? Kada će se to izdejstvovati i kako bolji izborni uslovi? Kojim akcijama? Pozicija u kojoj sam sad – udaljen od „stranačke politike“ daje mi „relaksiranu poziciju“ iz koje se možda nešto bolje vidi zašto je opozicija neuspešna. Čak i za mene koji pratim društvene mreže i objave opozicionih medija, kompletna politička opozicija izgleda kao skup ljudi koji su iz nekog razloga opčinjeni Vučićem lično, pa se onda ljuti na Vučića, pa se dure i neće da izađu na izbore, a iskreno baš i ne moraju da izlaze jer i ovako ne žive tako loše kao prosečan građanin Srbije pa da im se žuri sa promenama. Imaju vremena da sačekaju rešenje Kosova i slične stvari i onda za dve – tri godine, da im vlast padne u krilo. Poruke koje se šalju su nejasne, namenjene samo već opredeljenim građanima, ne dotiču se svakodnevnih problema običnih ljudi koji onda prosto tu ne vide nikog ko bi ih iskreno zastupao. Nemajući izbor, prosečni građani odlučuju se za već poznato – trenutnu vlast, umesto opozicije koja odaje utisak grupe amatera koji nisu sigurni šta u stvari hoće, niti baš hoće da se pretrgnu od rada da se izbore za te ciljeve koje navodno hoće da postignu. Sigurno je takav utisak još gori kod onih koji prate samo režimske medije, jer nemaju drugog izbora“.

Kako danas kada Vlada Srbije unajveće ublažava mere koje su do samo pre desetak dana mogle da se protumaće kao restirktivne, vidite reakciju države na korona virus?

„Državi se žuri da proglasi pobedu i održi izbore, jer dolaze teška vremena. A virus će se vratiti“.

Kada ce početi kampanja i kada ce prema Vasem miŠljenju Srbija izaci na izbore?

„Srbija će izaći na izbore otprilike 40 dana od dana kada budu podeljene obećane pare – 100 EUR po glavi punoletnog glasača, to sam već ranije najavio, videćemo da li sam u pravu. Kako sada stoje stvari to će biti druga polovina juna ili prva polovina jula“.

GLAVNA KATASTROFA DESILA SE U ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA

Kakvi su Vasi zaključci o svemu kroz sta je Srbija prošla u poslednja dva meseca, danas kada sagledate situaciju unazad?

„Pa bilo je tu dosta lutanja, bilo je naravno i propusta, čini mi se da je glavni problem u prvoj polovini krize bilo slanje pozitivnih pacijenata sa lakšim simptomima u kućnu izolaciju, nije bilo spremnosti za oštrije mere – slanje u karantinske bolnice što je kasnije učinjeno. Glavna katastrofa desila se u zdravstvenim ustanovama koje su nespremeno, ne toliko zbog nedostatka samo opreme, već zbog olakog odnosa prema epidemiji na mnogo mesta što je zaista zapanjujuće za mene kao laika, dočekala koronavirus primajući pacijente bez prethodne trijaže. Tako je došlo do problema u mnogim bolnicama, pa i u Pomoravlju. Prvi savet koji je štab za vanredne situacije u Paraćinu dobio od naših lekara koji rade u Italiji bio je da se postave šatori ispred bolnica i domova zdravlja i da niko ne može da uđe dok ne prođe trijažu ni da popravi zub. Obezbedili smo šatore i predložili da se razmotri njihovo postavljanje, ali nisu bile takve instrukcije nadležnih državnih službi, već je tek kasnije uspostavljena posebna COVID19 ambulanta u izdvojenom objektu, što je takođe dobro rešenje, ali za neke zakasnelo…“

Da li je borba protiv korona virusa bila i politička kampanja pojedinih gradova pa i same vladajuće stranke?

„Svaka vlast koristiće svaku situaciju za sopstvenu promociju, svaka promocija – kampanja je u tom smislu politička kampanja, ali nisam primetio posebno isticanje stranačkih obeležja, više je bila reč o funkcionerskoj kampanji“.

Kakvi si bilansi Paraćina u borbi proti korona virusa?

„Po izveštaju ZZJ oko 150 pozitivnih i 12 preminulih sa liste pozitivnih, pri čemu nisu svi preminuli evidentirani kao preminuli od koronavirusa, već od neke druge bolesti koja je bila primarna. Bilo je još preminulih sa simtpimima koronavirusa, na primer obostrano zapaljenje pluća, ali ili nisu testirani ili test nije bio pozitivan što se ponekad dešava ukoliko uzorak nije uzet u pravom trenutku kako su mi objasnili. Neki članovi porodica tih preminulih kasnije su bili pozitivni na testu, pa je razumno pretpostaviti da se i ovde radilo o koronavirusu.  Dakle, reč je o veoma opasnoj bolesti i svako poređenje sa gripom je više nego neadekvatno. Preminuli su ljudi koje ne bismo izgubili u drugim okolnostima. Najveći broj građana zarazio se u zdravstvenim ustanovama kao zaposleni u njima ili kao pacijenti na lečenju, a zatim slede članovi njihovih poridica. Skoro 10% zaraženih su pacijenti hemodijalize u Ćupriji i njihovi članovi porodica. Ekonomka šteta će se tek preračunavati ali i ona je velika svakako“.

RADNICI BOLNICE I DOMA ZDRAVLJA TREBA DA KONAČNO DOBIJU REŠENJA ZA STALNO

Da li Vas ova situacija podseca na poplave i sta dugorocno gledano, ukoliko dobijete izbore na lokalu, planirate da uradite u vezi sa funkcionisanjem gradskih službi, s obzirom da je stav struke da ovakve epidemije neće biti retke, kao i da pandemija korona vorusa nija završena?

„Ovo nije ista situacija kao poplava 2014. godine jer je malo toga zavisilo od lokalnih vlasti, teret krize bio je na zdravstvenim ustanovama i skoro se ništa nije moglo učiniti uz pomoć lokalnih službi. U tom smislu najmanje što bi se moglo učiniti je da radnici u Bolnici i Domu zdravlja koji godinama rade na određeno dobiju rešenja za stalno pre nego što i oni odu za Nemačku, prosto više nema lekara da se organizuje rad službi, to je osnovni problem, za sve drugo je lakše snaći se. Međutim to ne zavisi od lokalne samouprave, već od države“.

Na koji način vidite rad javnih službi ubuduce s obzirom da se Srbija vraca u stanje pre korone?

„Pretpostavljam da ćemo u prvom trenutku svi „glumiti“ povratak na normalu uz neke mere koje će se preduzimati u smislu nošenja maski, pravljenja šaltera ponovo koje smo ukidali kroz „uslužne centre“, više posla će se završavati „na daljinu“ putem emaila u smislu podnošenja zahteva građana, sve do prve nove eskalacije ili bar dok ne prođu izbori kada nas sasvim sigurno očekuju nove i zdravstvene i ekonomske mere da bi se suočili sa krizom čiji talas tek stiže“.