Orao krstaš, jedan od simbola Srbije, koji se nalazi i na našem grbu, pred izumiranjem je jer je u Srbiji ostao samo jedan par o kome brinu volonteri.
Izmena staništa, krivolov i trovanje životinja najveći su krivci za nestanak pojedinih vrsta ptica čijom se brojnošću Srbija nekada ponosila. A ptica koja je među simbolima srpskog grba danas je u Srbiji, izgleda, svetinja samo volonterima koji se bore za njeno potomstvo.
– Do prošle godine u Srbiji su bila dva para, jedan se nastanio i imao svoje gnezdo u Nacionalnom parku „Fruška gora“, a drugi u Specijalnom rezervatu prirode „Pašnjaci velike droplje“ u severnom Banatu. Preostao je samo drugi par, koji volonteri nadgledaju, a u okviru projekta „Panon igl“ za zaštitu orla krstaša, koji finansira Evropska unija. U projektu učestvuju Srbija, Mađarska, Austrija, Češka i Slovačka – kaže Milica Mišković, rukovodilac projekta za zaštitu krstaša ispred Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Zadatak volontera je, kaže Milica, da spreče uznemiravanje jedinog preostalog para, ali i da drže ptice pod nadzorom.
– Kako bi zaštitili orlove krstaše, volonteri tokom sezone gnežđenja, od marta do jula, danonoćno čuvaju gnezda, jer je krstaš veoma osetljiv na uznemiravanje, buku, pa čak i najmanje ljudske aktivnosti u širokom pojasu oko gnezda baš u tom periodu. Takve aktivnosti mogu da oteraju ptice sa gnezda i prekinu čitav proces gnežđenja. Naše prisustvo sprečava prilazak i zadržavanje u neposrednom okruženju gnezda. Zona zaštite je kilometar oko gnezda. Čak su i volonteri dovoljno udaljeni kako ne bi uznemiravali ptice – kaže Miškovićeva.
Prisustvo volontera je po svemu sudeći urodilo plodom, jer je par dobio dva mladunca. Pretpostavke su da će se mladunci u skorije vreme osamostaliti, a da će par ostati na svojoj teritoriji.
Orao krstaš ili carski orao (Aquila heliaca) nazvan je prema mestu gde su ove ptice nekada svijale svoja gnezda – na stoletnim hrastovima koji su na sebi imali krst i koje je naš narod smatrao za svetinju.
Danas je orla krstaša lakše u Srbiji videti u muzeju, privatnoj galeriji, prepariranog u restoranu nego u gnezdu ili nad vojvođanskom ravnicom.
Od 352 vrste ptica, koliko je do sada zabeleženo u Srbiji, orlova krstaša ima najmanje. Svuda u regionu je broj orlova krstaša u porastu, a jedino se u Srbiji održava na ovom kritično niskom nivou.
– Puno je ugrožavajućih faktora koji deluju na to da je orlova krstaša sve manje. U poslednjoj deceniji dodatni pritisak predstavlja zloupotreba poljoprivredne hemije. Nestanak prostranih otvorenih staništa, slatina i stepskih livada, kao i njegovog osnovnog plena, tekunice, doveo je ovu vrstu na rub izumiranja – kaže Milan Ružić iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Devedesetih godina prošlog veka u Deliblatskoj peščari bilo je do osam parova orlova krstaša, uz tri do četiri para na Fruškoj gori i jedan na Vršačkom bregu. No, ta dobra vremena za krstaša odavno su prošlost. Kako je opadao intenzitet stočarstva, zarastale i pošumljavane livade, opadao je broj tekunica, ali i zečeva, tako je orao polako nestajao.
