PROLEĆNI dan, sunce, prelepa i prečista voda rečice, planinske staze i nepregledna polja sremuša, dočekali su u nedelju, poslednjeg dana marta, oko 200 planinara iz Paraćina, Jagodine, Ćuprije, Resavice i Beograda. Bila je to prva „Sremušijada“ održana pod nazivom „Grza – žubor proleća“, jedna od akcija koje organizuje ovdašnje Planinarsko društvo „Javorak“, uz obezbeđen pasulj kuvan u kazanu.
Staza je vodila preko vrela Grze, do izvorišta Ispod bukve, a zatim kroz šumu, uz potok, do tri kilometra udaljenog nepreglednog polja sremuša. Za berbu, bilo je vremena oko dva sata, nakon čega su planinari izašli na vidikovac, odakle se pruža pogled na Rtanj i nekoliko južnokučajskih vrhova. Spremnija grupa prepešačila je zatim stazu dugu dvanaest kilometara preko Javoračkog vrha, dok su se ostali vratili kružnim putem, manje zahtevnom stazom do Planinarskog doma.
– Grza je prepuna sremuša, divljeg belog luka ili medveđeg luka, kako ga još zovu, pa otud i ideja da organizujemo prvu „Sremušijadu“ – kaže Milica Nikolić, jedan od organizatora, inače profesorka biologije u paraćinskoj Gimnaziji.
– Sremuš je najbolji čistač organizma posle zime, a posebno je dobar za krvne sudove i srce, zbog čega ga i zovu „ubicom otrova“. Od belog luka jači je dvadeset puta, a u ishrani se koristi uglavnom list, za salatu, mada se koristi i lukovica. Treba ga jesti dok ga ima jer mu je vegetacija kratka, samo oko mesec dana – ističe Milica.
U pohodu na Grzu i sremuš učestvovali su i aktivisti udruženja „Odbranimo Grzu“, jer je povod za „Sremušijadu“ bila upravo najava izgradnje mini-hidroelektrane na Grzi, čemu se oni i većina Paraćinaca protive. Kako naglašava jedan od aktivista Vladan Vugdelija, Prirodno-matematički fakultet u Kragujevcu izradio je hidrološku i ihtiološku studiju reke u kojoj je naglašeno da je deo Grze od planiranog vodozahvata do mašinske ugrade najvredniji i najlepši deo reke u ekološkom i vizuelnom smislu, a ujedno i najosetljiviji.
– U toj studiji piše, između ostalog, da bi MHE „Grza“ bez posledica po eko-sistem sa optimalnim kapacitetom mogla da radi samo tokom marta, aprila i maja, sa 50 odsto kapaciteta u februaru i junu, dok ostali deo godine, praktično sedam meseci, MHE bi trebalo da obustavi rad, naglašava Vugdelija, dodajući da bi sistematski monitoring, po studiji, trebalo da traje minimalno godinu dana radi utvrđivanja ekološki zagarantovanog protoka.
BEZ ODGOVORA
IAKO je udruženje „Odbranimo Grzu“ studiju kragujevačkog Prirodno-matematičkog fakulteta dostavilo investitoru, Zavodu za zaštitu prirode Srbije i „Srbijavodama“ još u septembru prošle godine radi izmene prethodno izdatih uslova zaštite prirode i vodnih uslova, to do danas nije učinjeno. Štaviše, Zavod za zaštitu prirode obavestio je Opštinu Paraćin da pri uslovima koje su oni dali – ostaju, dok odgovora „Srbijavoda“ još nema.
(Tekst je nastao realizacijom projekta „Paraćin iz svakog ugla“ koji sufinansira opština Paraćin)
