Uvođenje vanrednog stanja i prestanak rada pojedinih, prvenstveno uslužnih delatnosti, kao i smanjeni obim posla u drugim sektorima već je uslovio i prve otkaze zaposlenih u Srbiji.
„Ništa se ne menja uvođenjem vanrednog stanja, otpuštanja i smanjenja plata mogu da se dese pod istim uslovima kao i do sada, prema važećem zakonu o radu, kaže za portal Nova ekonomija Mario Reljanović iz Instituta za uporedno pravo.
I pre nego što je uvedeno vanredno stanje pojedini hoteli su stavili ključ u bravu i počeli da otpuštaju zaposlene jer su ostali bez gostiju. Istim putem mogli bi da krenu i u ostatku uslužnog sektora, ali i u drugim delatnostima koje ne mogu da organizuju rad od kuće.
Poseban problem je i siva zona ekonomije. U Srbiji prema podacima NALED-a skoro 20 odsto preduzeća posluje u sivoj zoni.
Novonastala situacija ne može da bude rešena bez solidarnosti države, poslodavaca i zaposlenih, dodaje Reljanović, ali to se još ne dešava u praksi. Istog mišljenja je i Vučković koji kaže da će se bez pomoći države, poslodavci naći u situaciji u kojoj će često birati između otkaza ili smanjenja zarada zaposlenima.
„Privatni sektor zavisi od toga šta će poslodavac da odluči. Apeli države da poslodavci ne otpuštaju radnike ne znače mnogo i u ovakvoj situaciji potrebno je da dođe do kompromisa Vlade, poslodavaca i sindikata“, jasan je Vučković.
Privrednici od države zahtevaju pomoć kako ne bi morali da otpuštaju radnike, a među predlozima koji su se od njih mogli čuti prethodnih dana su otpis i reprogram dugova ili subvencionisanje plata.
Neke zemlje već su donele prve mere. Tako je britanska Vlada uvela odlaganje plaćanja kredita i umanjenje dažbina poslodavcima, dok će u Sloveniji zbog vanrednog stanja država plaćati deo zarade zaposlenima koji zbog koronavirusa ne mogu da dolaze na posao, i to 40 odsto država, a isto toliko poslodavac.
„Poslodavac može, recimo, u ovoj situaciji da uvede miminalac za sve, od direktora do radnika i da tako smanji troškove, a održi zaposlene. Ili da za posao koji bi radio jedan radnik, rade dva sa nepunim radnim vremenom što bi podrazumevalo i manje plate, ali ne i otpuštanja“, objašnjava Reljanović.
Procena stručnjaka je da bi bez pomoći države poslodavci mogli da izdrže najviše dva do tri meseca u ovakvoj situaciji. Šteta koju Srbija trpi od koronvirusa prema procenama ekonomista meriće se stotinama miliona evra.
