Na današnji dan 1977. godine umro je srpski pisac Miloš Crnjanski, izuzetan stilista, jedna od najbitnijih pojava srpske književnosti uopšte. Rođen je u 1893. u Čongradu (Austrougraska). Odrastao je u Temišvaru, u rodoljubivoj sredini kjoja će mu u dušu usaditi kult Srbije i njene prošlosti kao najdražu relikviju. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Školovao se i u Beču i Parizu. Bio je profesor, novinar, publicista, a od 1928. zaposlen je u Pres birou vlade Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (docnije Jugoslavije) pri diplomatskim predstavništvima na strani. Drugi svetski rat ga je zatekao u Rimu, odakle je preko Lisabona otišao u London. Iz emigracije se vratio u otadžbinu 1965. U romanu „Seobe“, čiji je prvi deo napisao 1929. a drugi 1962. opisivao je tragično rasejanje Srba na širokim prostorima Srednje Evrope i Južne Rusije. Delo je nastalo na realnim istorijskim osnovama. Njegova poetska ostvarenja smatraju se neprevaziđenim. Ostala dela: romani „Dnevnik o Čarnojeviću“, „Kap španske krvi“, „Kod Hiperborejca“, „Roman o Londonu“, pesme „Lirika Itake“, „Lament nad Beogradom“, novela „Priča o muškom“, drame „Maska“, „Konak“, „Nikola Tesla“, putopisi „Ljubav u Toskani“, „Knjiga o Nemačkoj“, „Naša nebesa“, „Naše plaže na Jadranu“, „Boka Kotorska“. Po povratku u Beograd objavio je „Embahade“.
