U bulevarskom delu Jagodine, okruženi drvoredima i tišinom, s pogledom na grad kakav je nekada bio, živi mladi bračni par Saša i Milena Milojević. Dozvolili su nam da uđemo u njihov privatni prostor, da fotografišemo deo njihove intime i prelepog doma koji su ovi mladi ljudi ispunili ljubavlju, skladom i finom emocijom. Sklad, sklad, sklad…svuda se oseća, među njima, u prostoru, između zidova. I svetlo života koje obasjava sivilo svakodnevice…
Sigurna sam da u životnom prostoru kojim vlada svetlo ne mogu da žive nesrećni ili tužni ljudi. Milojevići su jedna vrsta dokaza da je ova teorija tačna. Njihov stan od 65 kvadrata je pun svetla, a dan kada smo fotografisali pozivao je proleće.
„U glavnoj ulici smo a nema buke, nema haosa, sve nam je blizu. Oduvek sam voleo ovaj deo Jagodine, od Školskog centra ka izlazu iz grada. Ovo je možda najlepši deo grada. Pre nego smo se odlučili da kupimo stan, dosta smo tražili. Kada smo u ovaj ušli i kada sam ga video, tačno sam „video“ kako treba da bude uređen i doživeo sam ga kao naš prostor. Terasa nam je u proleće puna cveća, kada dođemo s posla i kada ručamo odmara nas pogled na grad i zalazak Sunca“ kaže Saša.
Zgradu je pravila firma „ZIP“ iz Paraćina koja je takođe sagradila hotel „Orbis“. Svi stanovi imaju metalna, blindirana vrata. Milojevići su, kada su kupovali stan, radili u banci pa su zbog posla sa stambenim kreditima, znali ko kako zida i gradi. Milena je ostala da radi u banci, a Saša je kasnije postao i glavni menadžer prestižnog hotela „Hill“ u Jagodini.
„Ova zgrada mi je oduvek izgledala sjajno. Delovala mi je stabilno, čvrsto, kvalitetno. Caka u zgradi je da su svi stanovi isti a ima ih samo 20. Mi smo hteli jednosoban stan, ali sticajem okolnosti, ovaj stan koji je trosoban je našao nas. Kad smo ga videli, to je bilo to. Imamo sjajan komšiluk, sa prvim komšijama smo se upoznali tako što su došli kod mene u banku da podignu stambeni kredit. Kasnije se ispostavilo da kupujemo stan do stana. Sve se sklopilo, ali tako je to sa pravim željama u životu“ kaže Saša.
Prvo što su sređivali bio je hodnik tj predsoblje. Izabrali su originalno rešenje tako što su postavili fotografije sa putovanja na koja su mnogo ranije, išli odvojeno. Kasnije kada su se upoznali i venčali, one su zajedno sačinile lepu celinu.
„Oboje smo zaljubljenici u uredjenje enterijera, evo sada kad smo bili u Beču, dok su svi jurili po radnjama da šopinguju mi smo obilazili poznate salone i brendove proizvođača nameštaja, naravno, pošto smo obišli sve muzeje. Obožavamo uređenje.“ kaže Milena.
Milena smatra da je u redu da neko ko nema smisla za uređenje, angažuje arhitektu koji bi sredio prostor. Oboje pozdravljaju angažovanje dizajnera enterijera, ukoliko neko ima mogućnosti da to i plati. Svoj stan su sređivali sami.
„Bela i krem uopšte nisu teške za održavanje, to su predrasude. Kod crne se prašina vidi posle jednog dana. U dnevnoj sobi imamo Simpovu „Parisku noć“ koja je od bele kože izrađena. Nema nikakvih problema za održavanje. Fino se obriše, kad se nešto prospe samo se truleks krpom prebriše i gotovo. Gosti imaju utisak da moraju da budu pažljivi da se nešto ne isprlja, a to je potpuno pogrešno. Belo je vrlo lako za održavanje“ kaže Milena.
Saša je radio u turizmu pa u stanu dominiraju detalji sa putovanja, na šanku je srebrno kandilo sa Krfa, grožđe od oniksa iz Turske, pustinjska ruža iz Tunisa, krzno na podu iz Transilvanije…
Srednja soba je radna soba i kombinacija je mastilo plava i kajsija. Soba je takođe puna svetla i izgleda zaista odlično za rad.
Stočić u radnoj sobi na kome se nalazi lampa je porodično nasleđe koje je četiri generacije u porodici i to je turski stočić koji se naziva „peškun“.
Saša i Milena su imali sreće sa majstorima. našli su nekog ko nije bio skup a umeo je da napravi tačno ono što su tražili, čak i da da sugestiju kada je reč o dizajnu. Čuvaju ga kao Sveti gral, ali ukoliko neko hoće da zaista angažuje odličnog i ne preskupog, a pritom čistog i onog koji poštuje rokove – majstora, raspoloženi su da daju njegov broj.
U spavaćoj sobi dominira divan metalni krevet smederevskog proizvođača, ali i ogedalo poklon bliskog prijtelja.
„U spavaćoj sobi je poklon dobrog druga, inače istoričara umetnosti, takođe zljubljenika u lepotu prostora i uređenja. On živi u Kruševcu, inače je Jagodinac. Ogledalo je njegov ručni rad. “ objašnjava Saša.
U ovom prostoru dominira osmeh, vedrina, svetlost…oni ne znaju da sam ja ovaj tekst sačuvala baš za 8.mart. Jer…kao što Oliver peva sve vreme dok pišem ovu priču „zar još ne znaš da se samo srcem dobro vidi i dok ritki znaju drugi bit će slipi“…ljubav i sklad, postoje, uspevaju u sivilu koje nas okružuje. Ljubav i sklad stvaraju lepotu, a okruženi lepotom i mi postajemo bolji ljudi. Jer, lepota će spasiti svet, to je sigurno…
tekst i foto Anita Mitrović Đukić
(komentar autora: pošto Saša u neformalnom razgovoru kaže da ih je autor teksta „stavio na trošak“ kupovinom fotelje za dnevni boravak, jer su čekali ovu kraljicu dnevnog boravka da stigne i upotpuni prostor pred fotografisanje za „Lepotu prostora“ – autorka teksta očekuje da bar fotelju nazovu po njoj!)
