Koliko su gasovi opasni za bezbednost kuće i stana?

Kako bismo sebe i one do kojih nam je najviše stalo zaštitili u našem domu, uvek moramo biti na oprezu. Naše najmlađe uvek učimo kako da prepoznaju prve znakove opasnosti. Međutim, šta ako su u pitanju opasni gasovi?

Ovo pitanje povlači i niz drugih. Koliko su gasovi opasni za našu bezbednost? Na šta da upozorimo ukućne ako neprijatelj nema oblik niti boju i skoro je neprimetnog mirisa? Kako se zaštititi? Jedno od rešenja koje se sve češće primenjuje u modernim domovima jeste ugradnja sistema koji može detektovati i upozoriti na prisustvo “tihog ubice”. Ali da objasnimo prvo koji to gasovi mogu ugroziti našu bezbednost.

Šta su to opasni gasovi?

Emisija opasnih gasova u našem okruženju može dovesti do trovanja, eksplozije ili požara. Posledice mogu biti ozbiljne – od ogromne materijalne štete, a u najgorem slučaju čak i do gubitka ljudskih života. Najveća opasnost vreba od dve grupe gasova: zapaljivih i otrovnih.

Zapaljivi (eksplozivni) gasovi

Zapaljivi ili eksplozivni gasovi, u reakciji sa drugim elementima, mogu dovesti do katastrofalnih posledica. Eksplozija naječešće nastaje kao rezultat uticaja različitih procesa u okruženju: prisustvo zapaljive supstance, oksidacione supstance ili energetskog izvora. Reakcija određenih elemenata u sredini koja pospešuje proces, dovešće do požara ili eksplozije.

Otrovni (toksični) gasovi

Otrovni ili toksični gasovi su ozloglašeni nosioci imena “tihi ubica”. Reč je o gasovima koji mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme (često gušenje, iziritiranost disajnih puteva, hronični problemi), a u najgorem slučaju čak i smrtni ishod.

Od toksičnih gasova nismo sigurni u javnim prostorijama, na radnom mestu, pa čak ni u svom domu. Zbog blagog mirisa koji je često moguće identifikovati tek kada koncentracija opasnog gasa već postane zabrinjavajuća, na ovu opasnost je teško pravovremeno odreagovati. Bez ugradnje sistema čija je uloga rana detekcija gasa, gotovo da ostajemo bez asortimana za odbranu.

Koji gasovi su najopasniji?

Zajedničko zapaljivim i toksičnim gasovima je što napadaju podmuklo, iz zasede, bez ikakvog upozorenja. Prisustvo gasova često se otkriva prekasno, kada su osobe već predugo izložene opasnim supstancama. Naknadno utvrđeni krivac za požare katastrofalnih razmera, često je eksplozivni gas u kombinaciji sa elementima iz sredine.

Eksplozivni gasovi od kojih nam je potrebna zaštita su: vodonik, metan, propan-butan, izopropil-alkohol, hektan, oktansko gorivo, acetilen, etilen, amonijak butanon, etanol, metanol… Otrovni gasovi od kojih se moramo zaštititi su: sumpor-vodonik, sumpor IV oksid, azot-monoksid, azot-dioksid, hlorovodonična kiselina, amonijak, hlor, ugljen-dioksid, ugljen-monoksid…

Ugljen-monoksid najopasniji

Kao “tihi ubica”, najčešće se na optuženičkoj klupi nalazi ugljen-monoksid. U pitanju je gas bez boje, ukusa i mirisa, pa je njegovo prisustvo vrlo teško otkriti.

Umerena emisija ugljen-monoksida na otvorenom prostoru ne izaziva ogromnu štetu, jer je lakši od vazduha pa ga ne udišemo. Međutim, posledice emisije u zatvorenom prostoru, mogu biti veoma ozbiljne.

Kada je reč o simptomima trovanja, često ih zanemarujemo kao tipične simptome umora ili gripa, što predstavlja dodatnu opasnost. Osoba će osećati vrtoglavicu, glavobolju, mučninu, nagon za povraćanje, ponekad i nesvesticu. Ugljen-monoksid nastavlja da razara organizam i nakon izlaganja, i to delovanjem na crvena krvna zrnca i hemoglobin, pa je što pre potrebno potražiti medicinsku pomoć. Smrtni ishod nije isključen. Studije pokazuju da su na trovanje gasovima posebno osetljiva deca i starija lica, a niko nije imun.

Dugoročna izloženost toksičnim gasovima, poput ugljen-monoksida, može izazvati teške i neizlečive posledice. Ozbiljnost situacije zavisi od vrste gasa koji je detektovan, kao i od vremena izloženosti toksičnoj supstasnci. Za procenu se koriste uslov vremenskog proseka (TWA) i granica kratkotrajnog izlaganja (STEL).

Zbog svega gore navedenog, jasno je da  je veoma važno reagovati na vreme, a da bi se bezbednost podigla na viši nivo trenutno najbolje rešenje jeste ugraditi sisteme za detekciju koji reaguju na smanjenu koncentraciju kiseonika u prostoriji, te prisustvo zapaljivih i otrovnih gasova.

Kako se odbraniti od tihog ubice?

Budući da je prisustvo gasa gotovo nemoguće detektovati golim okom, moramo se posvetiti prevenciji putem tehnologije. Glavni cilj je da onemogućimo mešanje opasnih gasova sa vazduhom i dalju reakciju elemenata. Instalacija sistema za detekciju opasnih gasova olakšaće nam ovaj zadatak.

Pošto se radi o ozbiljnom zadatku, predlažemo da instalirate kvalitetnu opremu. Poslove projektovanja i ugradnje sistema prepustite isključivo pravnom licu koje ispunjava sve uslove, te je upisano u registar. Prema zakonu naše zemlje, fizičko lice koje vrši ugradnju mora posedovati sve potrebne licence, koje izdaje Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije.

Ugradnja detektora

Sledeći korak jeste ugradnja dovoljnog broja detektora da bi se pokrila štićena površina, kao i pravilan raspored uređaja. Naglašavamo da se detektor mora postaviti u svakoj prostoriji u kojoj postoji prekinut razvod gasa ili u kojoj se nalazi oprema, koja u toku rada proizvodi ili koristi opasne gasove. Instalacijom kvalitetne opreme osiguravate pravovremenu detekciju, kao i smanjenje broja lažnih alarma.

Postoje pouzdane kompanije koje nude sisteme i uređaje za zaštitu poslovnih prostora i domova od gasova. Pored opcije dimenzionisanja sistema za detekciju gasa, one nude i usluge projektovanja i konsaltinga, kao i mogućnost integracije sistema s drugim sigurnosnim sistemima kao što je video nadzor.

Čuvena poslovica kaže: pas koji laje, ne ujeda. Kamuflaža delovanja opasnih gasova dovodi do teških posledica od kojih se ponekad teško oporaviti, a česti su i smrtni ishodi. Ipak, nismo sasvim nemoćni pred nevidljivim neprijateljem. Na vreme se posvetite zaštiti svog doma ili poslovnog prostora i što pre ugradite odgovarajući sistem. Prevencija i rana detekcija su naše najbolje i najpouzdanije oružje u borbi protiv “tihog ubice”.