Od početka godine je u Srbiji izvrešeno 23 femicida. I dalje ne postoji jedinstveni registar nasilnika nad ženama iako mnoge ženske organizacije to već godinama traže, a femicid nije posebno krivično delo.
Postavlja se spitanje zašto sve ovo nije urađeno kada je Srbija dobila jasne preporuke za preduzimaje ovakvih koraka od međunarodnih tela kao što je Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković kaže za Danas da se od 2002. godine, kada je nasilje u porodici propisano kao posebno krivično delo, kontinuirano radi na unapređenju pravnog okvira za sprečavanje nasilja nad ženama.
„Poseban pomak napravljen je ratifikacijom Istanbulske konvencije 2013. godine u kojoj sam učestvovala zajedno sa partnerima iz drugih državnih organa i civilnog društva, kao i donošenjem Zakona o sprečavanju nasilja u porodici 2016. godine“, kaže Janković.
Što se tiče femicida kao posebnog krivičnog dela, poverenica kaže da se femicid može na različite načine uključiti u krivično zakonodavstvo.
„U nekim državama je propisan kao posebno krivično delo, a u nekima kroz druga krivična dela uz svoje specifičnosti. Sigurno ima prostora za unapređenje našeg pravnog okvira, na šta je i Poverenik ukazivao u svojim ranijim inicijativama“, kaže Janković.
Kako dalje kaže poverenica Janković, politička volja da se stane na put femicidu je oduvek postojala.
„Pored inicijativa za izmene Krivičnog zakonika i Zakona o izvršenju krivičnih sankcija čiji je cilj bolja zaštita, a na osnovu sagledavanih nedostataka prethodnih godina, kao i inicijative da osvetnička pornografija bude posebno krivično delo, podržana je i inicijativa za uspostavljanje kontrolnog mehanizma za praćenje slučajeva femicida“, istakla je Janković.
Poverenica je naglasila i da su neki od ključnih uzroka diskriminacije na osnovu pola čvrsto ukorenjeni, tradicionalni, patrijahalni stereotipi o rodnim ulogama u porodici i široj zajednici.
