Kroz projekat „Prirodnjak“, koji finansira Ministarstvo kulture dvojica Despotovčana, Zlatko Jovanović i Goran Stojanović savetuju zainteresovane kako da spremni odu u prirodu i čime sve mogu da utole glad, daleko od civilizacije.
– U rancu treba da bude stvari neophodnih za najmanje tri dana boravka u prirodi. On mora da sadrži kontejnere u kojima se sprema hrana, sečiva, nož, testeru ili sekiru, sredstva za paljenje vatre, poput upaljača, fajer stila, kremen kamena, ali i rezervnu odeću, hranu, kanape, ciradu, od koje može da se napravi sklonište, ili vreću za spavanje, podmetač. Obavezni su baterijska lampa, a najbolja je čeona, kako bi ruke bile slobodne, kao i kompas ili mapa – savetuje Jovanović.
On dodaje da se ranac pakuje u zavisnosti od terena, da treba poneti što manje opreme, ali da ona bude multifunkcionalna. Uvek nosi posudu u kojoj priprema kafu, supu, čorbu, kompot i prokuvava vodu ukoliko nije siguran u njenu bakteriološku ispravnost. Tu je i tiganj za spremanje jela. U rancu uvek ima i konzerviranu hranu, supe i čokoladice za slučaj da u prirodi ne nađe ništa.
Jovanović i Stojanović, koji najčešće borave na Beljanici, na ovoj planini pronašli su preko 50 vrsta gljiva. Ova godina je bila veoma pogodna za njihov rast, jer se rosa dugo zadržavala, pa je i bez kiše bilo puno vlage.
– Mnoge gljive koje su važile za jestive više nisu, jer sadrže kumulativan otrov. To znači da mogu da se jedu 20 godina i da nakon toga od njih počinju da otkazuju bubrezi i jetra. Izdvojio bih bukovu bradu, koja je pravi delikates i lekovita je. Veoma je rasprostranjena crvena pupavka, od kojih je najotrovnija zelena pupavka – kaže Jovanović.
On dodaje da su jesenje jestive pečurke vrganji, bukovače, sunčanice, borovnjače, borov klin, rujnica, dok bukov trut i panjevčice mogu da se nađu i preko zime.
