Građani su u velikoj meri svesni pogubnog efekta koje sveprisutno nasilje ima po društvo kao i nespremnosti države da se izbori s tim problemom, navedeno je u najnovijem istraživanju Crte.
Iako ekonomski problemi muče ljude više nego nasilje, ipak se odsustvo socijalne pravde i korumpiranost sistema prepoznaju kao nasilništvo države nad sopstvenim građanima.
U izuzetno velikom broju građani su ne samo zabrinuti zbog rasprostranjenosti vršnjačkog, porodičnog i drugih evidentnih oblika fizičkog i psihološkog nasilja, nego su i svesni tereta strukturnog nasilja koje pritiska Srbiju.
Ovo su glavni nalazi javnomnjenskog istraživanja koje je Crta sprovela sredinom septembra 2023. godine na reprezentativnom uzorku građana Srbije.
Strukturno nasilje*
Građani vide Srbiju kao zemlju socijalne nepravde. Tri četvrtine ističe da je barem donekle rasprostranjena nejednakost građana u pogledu šansi za školovanje, zaposlenje, lekarsku pomoć ili pravičan tretman na sudu, a skoro polovina njih (48 odsto) smatra da je takvo strukturno nasilje veoma rasprostranjeno.
Čak 90 odsto građana smatra da je nekažnjavanje nasilnika u slučajevima nasilja nad ženama ili među vršnjacima svojevrstan oblik nasilja državnih organa, 70 odsto njih nasiljem označava i pristrasnost i nedoslednosti u radu sudstva i tužilaštva. Još je veći udeo onih koji nemogućnost ostvarivanja zagarantovanih prava bez potezanja veza ili davanje dozvola za gradnju objekata koji ugrožavaju životnu sredinu smatraju čestim primerima nasilja – ima ih po 72 odsto.
Preko 80 odsto građana kao medijsko nasilje prepoznaje emitovanje neprimerenih sadržaja, plasiranje lažnih informacija i govora mržnje. Visok je procenat i onih (72 odsto) koji vide političko nasilje u delovanju partija koje vrše pritisak na građane da glasaju za određenu opciju ili da idu na partijske mitinge.
Nemaština, nezadovoljstvo, nepoverenje
Uprkos naporima države da istakne kako pokušava da materijalno pomogne svima i prikaže se kao prijatelj „običnog čoveka“, najviše građana (40 odsto) navodi tešku ekonomsku situaciju (inflaciju, odnosno rast cena) kao problem koji ih lično pogađa.
U tom poretku nedaća ekonomiju slede sveprisutnost nasilja u društvu (33 odsto), korupcija (31 odsto), bahatost i nemar vlasti (31 odsto)…
Tri četvrtine građana smatra da su u Srbiji donekle ili veoma rasprostranjeni vršnjačko nasilje (83 odsto), nasilje nad ženama (83 odsto), porodično nasilje (81 odsto) i generalno nasilni zločini (74 odsto).
Čak 77 odsto građana kaže da nikada ne možete biti dovoljno oprezni u odnosu s ljudima, a manje od petine njih iznosi stav da se većini ljudi može verovati.
Odgovor države na nasilje
Građani su podeljeni u odnosu na pitanje da li je država adekvatno reagovala posle masovnih ubistava počinjenih 3. i 4. maja. Dok 41 odsto veruje da je reakcija bila adekvatna, 42 odsto ima suprotan stav. Kao potvrda primerenog delovanja ističu se tri stvari: hapšenje počinilaca, veće prisustvo policije u školama i akcija za predaju oružja.
Nešto manje od polovine građana (47 odsto) veruje da je država posle zločina u „Ribnikaru“ i selima oko Mladenovca i Smedereva počela sistemski da traži rešenja za sprečavanje nasilja, a 40 odsto njih smatra da država samo pokušava da skine sa sebe svaku odgovornost.
U odnosu na obustavljeni rad skupštinskog anketnog odbora, 46 odsto građana smatra da je time propuštena prilika da se preduprede slični događaji u budućnosti, a 18 odsto misli da bi to telo ugrozilo istragu o zločinima.
Izvor crta.rs
