Iako se probija na tržišta Evropske unije i Rusije, srpski nameštaj još nije postao i srpski brend prepoznatljiv po kvalitetu i dizajnu.

Za naše proizvode, uglavnom od masiva, najviše su zainteresovani region, Nemačka, Austrija, Mađarska.

Zašto nas više nema u svetskim salonima?

Dok srpski kupac, čija je dnevna soba u proseku 16 kvadrata, gleda da li se trosed razvlači i koliko košta, nemački, koji živi i dvostruko većem prostoru, traži kvalitet, dizajn i udobnost. Zato je put garniture proizvedene u Srbiji do kuće u Nemačkoj dug i skup.

“Moraju da se ispune njihovi standardi u konstrukcijskom smislu, znači standardi – koje drvo, koje suvoće, koji materijali, da li su vodopropustivi, da li su zapaljivi. On vam da jedan domaći zadatak i kaže ovako mora da bude. Sve to više košta, ali naravno da se isplati”, kaže za RTS Zoran Vukelić iz fabrike nameštaja “Ekstraform”.

A dok se ne isplati, srpski proizvođači moraju skupo da plate troškove transporta, uvozne štofove, nekada i upošljavanje stranih dizajnera.

“Mi i kada imamo identičan kvalitet kao italijanske kolege moramo nažalost uvek da budemo jeftiniji, jer kada jedan Nemac hoće da kupi nameštaj iz Srbije on očekuje da bude vrlo jeftin, a ako mora da plati nešto više onda bi se pre odlučio za nešto iz Italije”, navodi Živorad Jovović iz fabrike nameštaja “Atlas”.

“Jedna od prepreka koja nama koči tu priču je to što nismo u Evropskoj uniji. Jer nas dosta usporava u odnosu na našu konkurenciju koju imamo, dodatna papirologija”, ističe Vukelić.

Preplavljeno nameštajem iz Kine, evropsko tržište ponovo traži kvalitet. To je, smatraju lovci na nameštaj, idealna prilika za srpske proizvođače.

“U Nemačkoj je sedeći deo na sofi drugačiji, tvrđi i čvršći, drveni nameštaj je prefinjeniji sa više detalja. Zato treba otići tamo, razumeti tržište i onda napraviti proizvod koji oni žele da kupe”, objašnjava Džef Baron, zastupnik inostranih kupaca.

“Srpski proizvođač ispunjava kriterijume kvaliteta kada radi za standarde u Evropi. Ispunjava po kriterijumu cene kada je u pitanju masivno drvo, dok recimo samu ivericu i melaminske folije ne ispunjava niti cenom niti kvalitetom”, napominje Leo Palada, zastupnik inostranih kupaca.

Problem je što i dalje više izvozimo poluproizvode koje stranci prerađuju i prodaju nekoliko puta skuplje.

“U masovnoj proizvodnji jeftinog nameštaja ne možemo da se takmičimo sa svetski poznatim firmama. Upravo izazov i naša konkurentnost i prednost treba da bude u našem dizajnu, treba da bude u našem proizvodu. Moramo da prodamo kompletan proizvod”, smatra Ješa Erčić iz sektora drvne industrije Privredne komore Srbije.

A kada i napravimo kompletan proizvod moramo svetu i da ga pokažemo, zato upućeni savetuju proizvođače da što više izlažu na svetskim sajmovima.

Izvor:RTS

Nema komentara