piše Aleksandar Tirnanić

albanija srbija fotoEto, ne mogu da odolim, a i zašto bih? Pisaću I ja o utakmici Srbija – Albanija. Verujem da niko u “ zemlji naših pradedova ” nije neupućen u ono što se u utorak dešavalo na stadionu Partizana. Sve smo videli, sve nam je jasno, ali ne verujem da smo svi sve shvatili na isti način. Pljušte saopštenja sa svih strana, još fali da Patrijarh na nekog baci anatemu I slika je potpuna.

Evo, do kojih zaključaka sam došao:

1.Nismo mi, baš, toliki krvoloci, kao što nas ubedjuju da jesmo. Siguran sam da bi u nekoj od civiliziranih zemalja u susjedstvu ovakva provokacija završila daleko lošije po goste. Još kad bismo ti gosti bili mi… Iskulirali smo. Koliko je to bilo moguće. Od nas je I ovo dosta.

2.Nacija koja zapadne u delirijum zbog zalepršavanja zastavice, mora da živi u gadnom bedaku.

”Deco, ne dirajte taj heroin,da ima čime da poslužimo goste. ”

Doduše, ni mi ne proživljavamo Belle Epoque, ali imamo Noleta, za svaki dan, a sezonski košarkaše,vaterpoliste, odbojkaše… Nije loše. A, kad krene BG H2O, biće “ zbogom žohari “. Reko Vučić, bilo na televiziji.

Dakle, komšiji crkava krava, naša je na intenzivnoj nezi.

3.Svaki ozbiljan kladioničar, ubuduće, moraće da proveri da li će na tribinama nekog sportskog događaja sedeti predsednik Toma (u narodu poznat I kao Toma baksuz), jer u tom slučaju NIKAKO se ne kladiti na pobedu Srbije. Krajnji domet je ” X “, mada se ni to ne preporučuje.

4.Svi strani predsednici, premijeri I slični, shvatili su da za dolazak u Srbiju moraju da odreše kesu za obezbeđenje, ako bi da se iz iste vrate živi. Tri bezbednosna prstena su zajebancija koju preletiš nejakim dronom.

5.Postoje indicije da će plaćanje pretplate RTS – u naglo da skoči posle ovog prenosa.I spostavilo se da Javni servis nije samo ” naše pravo da znamo sve” već I naše pravo da kažemo SVE. Nabildovani Gospodin (sa maijcom na kojoj su zastave STRANIH zemalja, kako je primetio jedan SNS bot) je to pravo iskoristio u dva navrata, obrativši se direktno Premijeru. Jedva čekam da dođe I na mene red!

6.Nepravedno zapostavljen u ovoj opštoj pometnji, ministar spoljnih poslova pokazao je, po prvi put, znakove duhovitosti! Oni pokušaji od ranije se ne računaju, jer je samo njemu bilo smešno. Dakle, reče g. Ministar, da je situacija bila obrnuta, već bi bila zakazana sednica Saveta bezbednosti. Meni ovo zvuči vickasto.

7.Posebna priča je Dr Neša. On nije primetio ni utakmicu, ni zastavicu, ni pesničenje po terenu… ništa. Time neka se bavi ministar policije. Ups! Njega je za dušu ujeo već pomenuti Gospodin sa maijcom na kojoj su zastave stranih zemalja. U kakofoniji koja je nastala posle utakmice niko da čuje njegov vapaj kako je Premijer uvređen I kako SVI treba da mu se zbog toga izvinemo. Vučić je ovaj spontani “ glas naraoda ” dosta dobro podneo. Verovatno I zato što je bio na adrenalinskom spidu pred dolazak Predsednika “ vseja Rosiji “, ali mučenik Dr Neša teško da će proći bez trajnih trauma.

I za kraj jedno pitanje: Kakva kazna čeka retarda iz UEFA koji je mislio da je odigravanje ovakve utakmice moguće ?

Naravno, pitanje je retoričko, a ljubiteljima teorija zavere može da posluži kao predložak za neku od “ jel- to- slučajno “ situaciju.

Ma, za sve je kriv utorak.

 

2 Komentara

  • Odgovori
    20. oktobra 2014.

    Жив је Тирке умро није.

    Драган Љубомировић

  • Odgovori
    20. oktobra 2014.

    Жив је Тирке, умро није.