Baš sam se preslišavao o čemu bih mogao da “ mudrujem “ u novoj kolumni, kad eto posta mog druga Pere na Fejsbuku. Zvaćemo ga tako jer nisam tražio njegovu saglasnost da ga pomenem u tekstu punim imenom i prezimenom. Dakle, taj moj drug Pera, pita srpske rusofile imaju li oni ikakvog znanja o Rusiji? Zašto uopšte vole Rusiju? I da li je jedini razlog “ ljubavi “ prema Rusiji, zapravo “ mržnja “ prema Americi ? Sve što kruži društvenim mrežama, vezano za Rusiju, svodi se na vesti i fotografije oružija, još oružija i Putina koji preti istim tim oružijem. Dobro, moj drug Pera je fin čovek, pa se na kraju ograđuje da ima i časnih izuzetaka. Kao i svuda, kao i u svemu.

Stvarno, ljudi, braćo, rusofili, šta vi stvarno znate o Rusiji ? Šta je to što vas je privuklo zemlji za koju Rilke kaže da se sve zemlje graniče jedna sa drugom, a samo Rusija sa Bogom? Jel vam to Dostojevski rovario po utrobi i mozgu dok ste ga grozničavo čitali po celu noć? Je li vas Tolstoj zavodio svojom dubokom slatkorečivošću, a Čehov gonio da mislite misli za koje niste ni znali da su u vama? Opila vas muzika Čajkovskog? Puna vam je kuća reprodukcija Šagalovih slika sa kozom koja svira violinu, a Kazimir Maljevič i Kandinski su slikari o kojima ćaskate dok gedate Farmu sa komšijama? Estetika Tarkovskog je za vas nešto od čega vas podilaze žmarci? Nikita Mihalkov je neko čiju sliku držite u novčaniku, tik pored dece, žene i tašte? Iskreno, jel ste uopšte čuli bar za neko od ovih imena koje sam pomenuo? Naravno, uz dužno poštovanje malobrojnim izuzecima kojima je samohodna haubica manje važna od Dostojevskog. Evo kako ja vidim bliskost prosečnog srBskog rusofila sa Rusijom :
a) Rusi su naša pravoslavna braća
b) Rusi se ljube tri puta ( ko ne veruje neka pita Papu )
c) Rusi slave Božić kad i mi
d) Rusi se krste sa tri prsta
e) Rusi vole da popiju
f) Nas i Rusa tristamiliona
Tu negde se poznavanje ruske kulture, tradicije, umetnosti, istorije i svega ostalog, lagano gubi u izmaglici neznanja. Bilbord sa likom Putina i natpis “ Imperatore mi te volimo “ , pokazuje da ni neznanje nije prepreka za iskrenu ljubav. S tim da između ljubavi i patologije često ne umemeo da napravimo jasnu razliku.
Moj drug Pera poznaje rusku kulturu i istoriju. Moj drug Pera zna mnogo o Rusiji. Moj drug Pera je živeo u Rusiji. Moj drug Pera govori i ruski. Moj drug Pera je rusofil. Budi kao moj drug Pera. Ako misliš da voliš nešto, samo zato što mrziš ono drugo, onda ti ne umeš da voliš. A, ne umeš ni da mrziš. Ko si onda ti?
Da li sam ja rusofil? Ne znam. Nemam ni potrebu da se deklarišem na takav način. Volim plodove onog što suludičavi Limonov naziva “ Ruskom civilizacijom “ , ali sam daleko od toga da bi pristao da svakog dana jedem samo bošč, kad znam da postoje i lazanje, musaka, kroasani . . . ako me razumete? Zato, braćo rusofili, oplemenite svoju ljubav nekom dobrom knjigom, nekim novim, nemilitarnim saznanjem. To će vašu ljubav prema Rusiji učiniti smislenijom.
Eto . . . Hvala, mome drugu Peri na ideji za ovu kolumnu, koju, uzgred budi rečeno, ni ne čita. Dok završavam ove redove, već su sitni sati i kako reče prepev one ruske pesme: “ Tamna je noć sve je suviše mračno . . . “ Neki ćemo da se probudimo, a neki nećete.

Jovica Jovanović

Jedan komentar

  • Odgovori
    pera
    20. februara 2016.

    papane