ZAPISI IZ PRIZEMLJA: FAŠIZAM I OGOVARANJE

0

Kao što piše u zaglavlju, ja sam Anonimni kolumnista. Tako anoniman dobijem neki dan SMS poruku sa anonimnog broja sledeće sadržine : “ Napiši nešto o ogovaranju. “ Što se anonimnosti tiče – toliko.

Ignorisao sam ovog nepoznatog ispicijenta, jer sam se nameračio na temu izbeglica, Mađara, E U . . . A, onda shvatio da može i 2 u 1 varijanta. Ogovaranje kao tema mi nije zanimljiva, ali da predupredim opsanost da ova kolumna postane moj dnevnik, koji nikad nisam vodio, a možda je trebalo, rešio sam da udovoljim kolegi anonimusu. Tako sam zapravo na dobitku – temu o kojoj ne želim da pišem, pisaću kratko. A na temu o kojoj želim da pišem, pisću takođe kratko, što smanjuje opasnost da se pogubim u mračnim hodnicima politike.

Dakle, prvo o fašizmu. Ovo što svakodnevno gledamo u medijima je najogavnija varijanta na temu – dobar i loš policajac. Amerika i njeni satrapi iz EU započeli su ratove u zemljama odakle ovi nesrećni ljudi beže. Po logici stvari, da Evropa neće ( valjda !? ) da napadne samu sebe, krenuli su baš put te Evrope. Tu bi trebalo da bude dugoročno bezbedno, a i sva ta evropska priča o ljudskim pravima, gej parade, gej brakovi, ravnopravnost polova, verska tolerancija, osude rasizma i antisemitizma . . . Naravno, stara, dobra Evropa deluje i kao bogata mirazdžika koja može sve da nahrani. E, kad je seoba naroda došla na vrata iste te Evrope . . . prc! Nismo kući, svratite neki dan od nedelje.

Endži Merkel je tata, pardon, mama Evrope. Kao takva ona mora da misli o ugledu cele porodice, pa je puna razumevanja i predusetljivosti prema ovim napaćenim ljudima. S druge strane, drčni Orban je bludni sin u familiji. Znate one što su ih u našem detinjstvu slikali sa oguljenim kolenima, zakrpom na pantalonama i praćkom u zadnjem džepu. Možete da me partite? Endži je dobar policajac koji brine i želi da pomogne. Orban je loš policajac koji vitla pendrekom i prvo bije, pa pita o čemu se radi. Tako izgleda na prvi pogled. Moj drugi pogled mi govori da Orban nije nikakav simpatični deran, već običan fašista, a biti fašista, pored ostalog podrazumeva i da ste u duši . . . znate već . . . kukavica. I da on ne bi imao . . . hrabrosti . . . da podiže ove bodljikave ograde, baca suzavce, premlaćuje ljude i poziva se na tisućljetnu historiju kršćanastva u Mađara, da nema podrušku one koja ima najveća . . . ovlašćenja . . . u Evropi. To da se Nemci i Mađari dobro razumeju po pitanju poželjnih i nepoželjnih videli smo i u poslednjem svetskom ratu, kad su bili na istoj strani i delili iste vrednosti. Ko je zaboravio neka pita Jevreje, oni imaju dugo pamćenje.

A, sada moj anonimni prijatelju / prijateljice, reč – dve i o ogovaranju.

Obično se za one koji ogovaraju kaže da nemaju svoj život, pa se bave tuđim. Pod “ nema svoj život “ podrazumeva se određeni krug ljudi, određeni vidovi zabave i angažmana u društvu. To je paradoks. Jer, niko nikog ne ogovara sam sa sobom. Ogovaranje je hobi koji podrazumeva česte promene slušalaca i mesta izlaganja. Nemati svoj život, moralo bi da znači nešto sasvim drugačije. Evo predloga – pozovite prijatelje na kafu i probajte sa njuma da ćaskate o pojmu Vremena u romanu Čarobni breg. Ili o tumačenju slobodne volje u romanima Dostojevskog. O simbolici plave boje ne Pikasovim slikama. U slučaju da uspete da im nametnete neku ovakvu temu, znajte da sledeći put nema potrebe da ih zovete, biće strašno zauzeti. Slažem se, ne treba svako druženje i ispijanje kafe da liči na seminar nauke i umetnosti. Ali, ljudi ovde više ne čitaju ni novine. Bar ne ono što se nekad smatralo novinama. Nemati svoj život znači biti mentalno i duhovno zapušten. Jedna od veština preživljavanja u ovom društvu svodi se na sposobnost poricanja i samoobmanjivanja. Ne baviti se sobom, znači ne biti u problemu. Jer, mnogo je lakše zabaviti se o tuđoj muci, nego o svom jadu. Zato rijaliti programi imaju ovoliku gledanost. Moje biće ima potrebu samo za razonodom, sve ostale potrebe su zakržljale. Pošto je televizija najjeftinija i najpristupačnija, posežem za njom. Prosto. Industrija dosade je najprofitabilnija grana u svakoj ekonomiji. A do pre samo par stotina godina većina jezika nije u sebi imala reč za pojam dosade.

Dakle, daragi moj anonimusu, ogovaranja je uvek bilo i uvek će ga biti. Svi mi ogovaramo nekog ili nešto. Ali, to mora da ima meru, granicu i osećaj pristojnosti. Kad tračarenje postane samo sebi svrha, onda je kasno za pomoć prijatelja, tu je neophodna pomoć stručnjaka.

Anonimni kolumnista

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas unesite komentar
Molimo vas da unesete ime