Švajcarska  – moj pogled s one strane duge

Moja odluka da sigurnost sopstvenog doma zamenim za avanturu putovanja u novi život  u Vevey bila je iznenadna ali obzirom na moje zrele godine i nije. Ni jedna promena nije laka, čini mi se da čak i kad promenim šerpu ili varjaču,  ne umem više da lepo skuvam jelo a ja sam hrabro  rešila da promenim okruženje i   počnem život iznova.

Jagodinu, iako u njoj nisam rođena, smatram svojim gradom i tu sam stekla mnogo prijatelja. U Vevey nisam poznavala   ljude  ali su Švajcarci tradicionalno ljubazni i pozdravljanje je sasvim uobičajena stvar. Kada prelaziš ulicu, podrazumeva se da i  pešak i vozač , mahnu  jedno drugom sa osmehom.

KONICA MINOLTA DIGITAL CAMERAMoje geslo da nije važno gde živiš već sa kim se i ovog puta potvrdilo kao istinito jer moj novi životni saputnik je osim svog srca, širom otvorio i vrata svog doma i učinio da se odmah osetim  kao kod kuće.

Tačan kao švajcarski sat, siguran kao švajcarska banka, švajcarski sir, švajcarska čokolada su prve asocijacije koje imamo na ovu lepu zemlju.  Prvi utisak je da je sve u redu, da je svuda red, čistoća, beskrajno zelenilo i beskrajno plavo jezero.  Drugi utisak a možda i prvi su ljudi – beskrajno ljubazni i sa osmehom – kao da je uvek sve u redu.  Verovatno nije ali uvek su predusetljivi, uslužni  ali gledaju svoja posla  i poštuju  svačiju privatnost. Strogo se poštuje kućni red – u stanu si tih, čak ne puštaš ni vodu u kupatilu posle 22 h jer se tada spava, ujutru se rano ustaje na posao.  Đubre se odvaja u posebne kante – za staklo, papir, plastiku i kompost.

Radno vreme prodavnica je do 18.30 i ako vodite računa o kućnom budžetu i dođete pred kraj radnog vremena , možete znatno uštedeti ako kupujete namirnice po sniženim cenama i do 50% . Petkom su najveće gužve u supermarketima jer isti rade do 20 h  na kraju naporne radne nedelje, kupuju se  namirnice za vikend i sledeću sedmicu.

Ove godine vreme nije pogodovalo turizmu  a  Vevey  je pravo turističko mesto. Skupo za obične ljude ali ne i za Japanske turiste kojih je i ovog leta bilo mnogo.  Iako je pretpremijera leta obećavala, sunčanih dana je bilo malo, palo je više kiše nego u poslednjih 1800 godina. Kišobran je bio obavezni modni detalj a ljudi su išli raznoliko obučeni – od gumenih čizama i kišne kabanice do majice na bretela i apostolki.

KONICA MINOLTA DIGITAL CAMERAU  čistom, plavom  jezeru, plivaju labudovi i patke kao obalska straža, strpljivo čekaju ko će ih nahraniti, izlaze iz vode i naviknuti su  da  jedu iz ruke. Beskrajan travnjak, uređeni cvećnjaci i šetalište pored jezera a ove godine i povrtnjak. “ Slobodno se poslužite“ piše na tablama između redova paradajza, kupusa i salate.

Moje leto u Švajcarskoj obeležila je i poseta  Džez Festivalu  u susednom Montrou.  Ljubaznošću opštine Montro , gradski autobusi prevozili su putnike besplatno  i uprkos lošem vremenu ,uspeli  smo  da u  nekoliko lepih dana posetimo dva lepa  koncerta malo manje poznatih muzičara za koje nije trebala ulaznica. Za poznata i zvučna imena džez muzike , karta se mora rezervisati mesecima unapred. Pravo je  uživanje  u opuštenosti  i zadovoljstvu svih prisutnih. Za suvenire, hranu  i degustaciju, pobrinuli su se lokalni preduzetnici i izlagači.

KONICA MINOLTA DIGITAL CAMERAPoštovanje reda i čistoće je i ovde bilo vidljivo  i  natpisi koji izranjaju iz jezera da podsete eventualne nesavesne da ne bacaju đubre u vodu  “ na festivalu postoji više od 300 kontejnera“.

Nacionalni dan Švajcarske je 1. avgusta  i neradan je dan pa je u skladu sa tim čak i vreme ispoštovalo svečanost i dan je osvanuo sunčan. Opština Vevey, časti  svoje građane besplatnim doručkom svake godine . Na jezeru,  ispred muzeja hrane Alimentarium , postavljeni su stolovi, svirala je muzika, ljudi su veselo ćaskali na klupama, stenama, na travi i bilo je očigledno da je taj dan i druženje tradicija koju svi poštuju.  Kruna nacionalnog dana je bilo veliki vatromet ispaljivan sa brodova usidrenih na sredini jezera.

Ima mnogo stranaca, posebno mnogo  Engleza i to mi je posebno bilo značajno  jer iako je francusko govorno područje, svi govore engleski ili se bar služe njime.  Zahvaljući  engleskom jeziku, jezička barijera nije bila suviše bolna i čak sam uspela da nađem mnogo sličnosti koje mi pomažu u savladavanju  mog novog stranog jezika.

Kao i u  životu skoro simbolično, svakodnevno smenjivanje  sunca i kiše, podrazumevalo je da se mnogo puta na nebu pojavljivala  duga.  Otuda i naslov ove mini reportaže  koja je nastala iz delova dnevnika koji sam pisala.

piše Gordana Radojković

Nema komentara