Švajcarska – moj pogled s one strane duge
Moja odluka da sigurnost sopstvenog doma zamenim za avanturu putovanja u novi život u Vevey bila je iznenadna ali obzirom na moje zrele godine i nije. Ni jedna promena nije laka, čini mi se da čak i kad promenim šerpu ili varjaču, ne umem više da lepo skuvam jelo a ja sam hrabro rešila da promenim okruženje i počnem život iznova.
Jagodinu, iako u njoj nisam rođena, smatram svojim gradom i tu sam stekla mnogo prijatelja. U Vevey nisam poznavala ljude ali su Švajcarci tradicionalno ljubazni i pozdravljanje je sasvim uobičajena stvar. Kada prelaziš ulicu, podrazumeva se da i pešak i vozač , mahnu jedno drugom sa osmehom.
Moje geslo da nije važno gde živiš već sa kim se i ovog puta potvrdilo kao istinito jer moj novi životni saputnik je osim svog srca, širom otvorio i vrata svog doma i učinio da se odmah osetim kao kod kuće.
Tačan kao švajcarski sat, siguran kao švajcarska banka, švajcarski sir, švajcarska čokolada su prve asocijacije koje imamo na ovu lepu zemlju. Prvi utisak je da je sve u redu, da je svuda red, čistoća, beskrajno zelenilo i beskrajno plavo jezero. Drugi utisak a možda i prvi su ljudi – beskrajno ljubazni i sa osmehom – kao da je uvek sve u redu. Verovatno nije ali uvek su predusetljivi, uslužni ali gledaju svoja posla i poštuju svačiju privatnost. Strogo se poštuje kućni red – u stanu si tih, čak ne puštaš ni vodu u kupatilu posle 22 h jer se tada spava, ujutru se rano ustaje na posao. Đubre se odvaja u posebne kante – za staklo, papir, plastiku i kompost.
Radno vreme prodavnica je do 18.30 i ako vodite računa o kućnom budžetu i dođete pred kraj radnog vremena , možete znatno uštedeti ako kupujete namirnice po sniženim cenama i do 50% . Petkom su najveće gužve u supermarketima jer isti rade do 20 h na kraju naporne radne nedelje, kupuju se namirnice za vikend i sledeću sedmicu.
Ove godine vreme nije pogodovalo turizmu a Vevey je pravo turističko mesto. Skupo za obične ljude ali ne i za Japanske turiste kojih je i ovog leta bilo mnogo. Iako je pretpremijera leta obećavala, sunčanih dana je bilo malo, palo je više kiše nego u poslednjih 1800 godina. Kišobran je bio obavezni modni detalj a ljudi su išli raznoliko obučeni – od gumenih čizama i kišne kabanice do majice na bretela i apostolki.
U čistom, plavom jezeru, plivaju labudovi i patke kao obalska straža, strpljivo čekaju ko će ih nahraniti, izlaze iz vode i naviknuti su da jedu iz ruke. Beskrajan travnjak, uređeni cvećnjaci i šetalište pored jezera a ove godine i povrtnjak. “ Slobodno se poslužite“ piše na tablama između redova paradajza, kupusa i salate.
Moje leto u Švajcarskoj obeležila je i poseta Džez Festivalu u susednom Montrou. Ljubaznošću opštine Montro , gradski autobusi prevozili su putnike besplatno i uprkos lošem vremenu ,uspeli smo da u nekoliko lepih dana posetimo dva lepa koncerta malo manje poznatih muzičara za koje nije trebala ulaznica. Za poznata i zvučna imena džez muzike , karta se mora rezervisati mesecima unapred. Pravo je uživanje u opuštenosti i zadovoljstvu svih prisutnih. Za suvenire, hranu i degustaciju, pobrinuli su se lokalni preduzetnici i izlagači.
Poštovanje reda i čistoće je i ovde bilo vidljivo i natpisi koji izranjaju iz jezera da podsete eventualne nesavesne da ne bacaju đubre u vodu “ na festivalu postoji više od 300 kontejnera“.
Nacionalni dan Švajcarske je 1. avgusta i neradan je dan pa je u skladu sa tim čak i vreme ispoštovalo svečanost i dan je osvanuo sunčan. Opština Vevey, časti svoje građane besplatnim doručkom svake godine . Na jezeru, ispred muzeja hrane Alimentarium , postavljeni su stolovi, svirala je muzika, ljudi su veselo ćaskali na klupama, stenama, na travi i bilo je očigledno da je taj dan i druženje tradicija koju svi poštuju. Kruna nacionalnog dana je bilo veliki vatromet ispaljivan sa brodova usidrenih na sredini jezera.
Ima mnogo stranaca, posebno mnogo Engleza i to mi je posebno bilo značajno jer iako je francusko govorno područje, svi govore engleski ili se bar služe njime. Zahvaljući engleskom jeziku, jezička barijera nije bila suviše bolna i čak sam uspela da nađem mnogo sličnosti koje mi pomažu u savladavanju mog novog stranog jezika.
Kao i u životu skoro simbolično, svakodnevno smenjivanje sunca i kiše, podrazumevalo je da se mnogo puta na nebu pojavljivala duga. Otuda i naslov ove mini reportaže koja je nastala iz delova dnevnika koji sam pisala.
piše Gordana Radojković
