Najveći broj vukovaca je u školskim upravama Leskovac (21,7 odsto), Niš (19,3), Ranilug (17,2) i Jagodina (17), a najmanji u ŠU Valjevo, Užice i Čačak, gde je svaki deseti đak nosilac ovog priznanja.

Iako formalni uslovi za sticanje Vukove diplome nisu lako dostižni, praksa pokazuje da škole različiti tumače kriterijume za njenu dodelu. Ispada da su se 9.257 učenika u prošlog generaciji osnovaca izdvojili kao izuzetni, ne samo u pogledu znanja, odnosno odličnog poznavanja nastavnih sadržaja, već i u smislu dodatnog angažovanja vrednovanog kroz minimalno jedno priznanje ili nagradu. Za stručnjake Zavoda ovakva statistika ne deluje realno, na šta ukazuju i rezultati vukovaca na završnom ispitu.

Ispitivanje povezanosti ocena i uspeha koji su osnovci pokazali na maloj maturi ukazuje na neobjektivnost školskog ocenjivanja. U prilog tome govore podaci da đaci sa istim ocenama imaju vrlo neujednačene rezultate na maloj maturi, kao i da oni sa različitim ocenama ostvaruju ista postignuća. Drugim rečima, nije mali broj slučajeva da đak sa trojkom iz neke škole postigne isti rezultat iz nekog predmeta na završnom ispitu kao i onaj koji je u drugoj školi imao peticu.

Vukovci su bili najuspešniji u matematici, a najlošije su uradili kombinovani test. Najviše prosečno postignuće vukovaca beleži se u Pčinjskom i Nišavskom okrugu, a najmanje u Kosovsko-pomoravskom i Kosovskom. Na osnovu odstupanja po okruzima, može se zaključiti da je njihovo znanje dosta neujednačeno, pa u nekim okruzima pojedini vukovci ne dostižu ni republički prosek, navodi se u analizi. Tako su, recimo, na testu iz srpskog, postignuća čak 26 odsto vukovaca u Kosovsko-pomoravskom okrugu ispod republičkog proseka, dok je to slučaj sa 18 odsto u Kosovskom, 14 u Severnobačkom okrugu, kao i sa svakim desetim nosiocem ove diplome u Novom Pazaru i Borskom okrugu.

Najveći procenat vukovaca čiji je rezultat na testu iz matematike ispod republičkog proseka nalazi se u Kosovsko-pomoravskom (47 odsto), Kosovskom (38), Borskom (17) i Severnobanatskom (13) okrugu, dok u Braničevskom i Jablaničkom okrugu svaki deseti ima ispodprosečna postignuća.

U prošloj generaciji osnovaca, nešto manje od polovine đaka je bilo odlično na kraju osmog razreda (44 odsto), trećina ima vrlo dobar uspeh, petina dobar, a svega 1,4 odsto učenika je dovoljno. Prosečan opšti uspeh u osmom razredu za ovu generaciju iznosi 4,12. Stručnjake je iznenadio je podatak da svaki peti đak ima petice iz svih predmeta. Zanimljivo je i da se mali broj učenika nalazi neposredno ispod granice vrlo dobrog i odličnog uspeha (prosek 3,30 i 3,40 odnosno 4,30 i 4,40) dok značajno veći broj đaka ostvaruje prosečan uspeh 3,50 i 4,50. To ukazuje na tendenciju nastavnika da nezasluženo nagrađuju učenike, ne bi li „prešli“ u višu kategoriju uspeha.

Kada je reč o zaključnim ocenama na kraju osmog razreda iz predmeta koje su osnovci polagali na maloj maturi, statistika pokazuje da približno trećina đaka iz matematike, fizike i hemije ima najnižu (dvojku) i najvišu ocenu, dok petina ima trojku. Najveći broj učenika (44 odsto) ima petice iz biologije, istorije i geografije, nešto manje iz srpskog (36 odsto), dok je prilično ujednačen broj đaka koji iz tih predmeta imaju dvojku, trojku i četvorku – između 17 i 20 odsto. Ovi rezultati su u suprotnosti sa očekivanjima da je najveći procenat učenika sa trojkama ili četvorkama, koje odražavaju nivo znanja prosečnog osnovca. Na osnovu opšteg uspeha stiče se utisak da su nastavnici prilikom ocenjivanja uzimali u obzir i neke druge kriterijume, koji nisu predviđeni pravilnikom i na taj način bili popustljivi i neobjektivni pri proceni znanja učenika, piše u izveštaju.

danas.rs

foto pressonline

Nema komentara