Ovih dana imamo svojevrsni “deja vu” na 90-te godine. Narod jedva krpi kraj sa krajem, smanjuju se plate, penzije, većina jedva preživljava, naslovne strane tabloida vrve od korupcionaških afera, sačekuša, ubistava. Još samo fale ulični prodavci benzina I deviza a ponovo je tu i ON mastermajd političkih vratolomija, medijskih egzibicija, niskih udaraca, tvorac antisrpskih teorija zavera.

Poštovaoci lika I dela Vojislava dr Šešelja likuju jer se njihov idol vratio iz Haga, sa oreolom “mučenika” i “ pobednika”. Po novinskim naslovima njega su iz Haga otpustili da se leči jer je teško bolestan i to bez ikakvog uslovljavanja ( dok su drugi teško bolesni tamo I okončali život, bez milosti haške inkvizicije). Nije prošlo ni tri nedelje od njegovog dolaska, sada iz Haga traže da se vrati u haški kazamat, iako se, koliko vidimo, njegovo zdravstveno stanje nije promenilo od dolaska pa do današnjih dana. On je jednom dobrovoljno otišao, onda su ga oni – pustili, a sada bi koliko shvatam po njihovim reakcijama neko ovdašnji trebalo da ga uhapsi, da dobije oreol najomraženije ličnosti i najvećeg izdajnika među Srbima i da ga vrati u Ševeningen. Kakva komedija zabune, kakav šou. Kakav scenario svetskih gospodara života I smrti.

Moram otvoreno da kažem da nikada nisam bio ljubitelj lika I dela Vojislava Šešelja, niti ideologije SRS – a i onoga što su on i njegovi saborci svih ovih godina zastupali na najbrutalniji I najprljaviji način. Mišljenja sam da je Vojvoda i tada bio jedan od glavnih krivaca za satanizaciju i loš imidž Srbije u svetu. On i njegovi radikali su na srpsku političku scenu svojom pojavom doneli sublimat svega najprljavijeg u poltičkom parlamentarizmu: etiketiranja, pljuvanje, prebijanje političkih protivnika, iznošenje poslanika iz skupštinske sale, slike sa kokardama I šmajserima na naslovnim stranama magazina, “klanje zarđalim kašikama”, “podmetanje kore od banane političkim protivnicima”….

Još nije ni kročio na aerodrom već je počeo da proziva, normalno prvo svoje nekadašnje saborce a sada ljute političke a onda je iz dana u dan, po redu. malo Toma i Vučić, (kao nekada Mićun I Đinđić) a onda malo po hrvatima, malo po muslimanima, malo po Hagu, malo po Briselu. Ponovo se u politički rečnik srpske javnosti vraćaju termini “ strani plaćenici, domaći izdajnici”…

Mnogi misleći ljudi s pravom postavljaju pitanje, da li je sve ovo normalno ili je izrežirano, ko ima interes od njegovog dolaska, ko će profitirati a ko će izgubiti. Ne bih želeo da ulazim u kumovske odnose, to mi je malo degutantno, ali moram da primetim da Srbija ponovo u Evropi počinje da se pominje po ekstremizmu, nacionalizmu, hegemonizmu. Donose se antisrpske rezolucije u Briselu, komšije počinju da nas po starom oprobanom scenariju paušalno optužuju, iako SRS nije ni parlamentarna stranka, i svima je jasno da to što Vojvoda priča nije stav srpske vlade, ali koga briga. Ne bi me čudilo da nam u bliskoj budućnosti uvedu i sankcije, a bogami mogli bi malo i da nas bombarduju, čisto da se podsetimo.

Da li je dolazak Vojvode uvod u ponovni medijski linč Srbije I medijski rat u samoj Srbiji, da li je to cena koju moramo da platimo zato što smo principjelni u tome da nećemo Rusiji da uvedemo sankcije. Da li je to cena neposlušnosti koju je naša vlast pokazala time što ne želi da slepo sluša briselske glavešine i što se trudi da bar malo zaštititi sopstvene interese i narod. Iz priloženog se da videti da je Haški tribunal itekako pristrasan i da je on kao i administracija u Briselu samo instrument u rukama Amerikanaca i Engleza, koji zadnjim trzajima pokušavaju da glume silu kojoj niko ne sme oponirati. Pošto im je Vladimir Valdimirovič Putin dao jasno do znanja šta Rusija danas misli o njihovom hegemonizmu, svi koji nisu protiv Putina automatski su protiv njih i treba ih na svaki način satanizovati i uništiti. A u toj borbi Amerikanci ne biraju sredstva pogotovo protiv malih i nejakih kao što smo mi, na nama se trenira strogoća, na nama se leče kompleksi, nama se zavrću uši. Iz dana u dan oni uviđaju sopstvenu nemoć, svesni da ne mogu da pobede Putina u partiji šaha koju su započeli i da gube treći svetski rat koji uveliko traje na svim poljima od geopolitičkog, ekonomskog pa do bojnog. Svesni sopstvenog kraha ponašaju se kao slon u staklarskoj radnji, i više nije bitno što oni ne mogu da izvuku nikakvu korist, ali tako su se ponašale sve velike imperije i pre njih, kad tonemo mi ima što više drugih da povučemo sa sobom, kad mi propadamo neka propadnu svi. Sramotno je, po velike i moćne evropske zemlje kada se vidi u kolikom su podaničkom odnosu prema Sjedinjenim Američkim Državama i kako moraju da i na svoju štetu ispunjavaju zadatke koje im ultimativno postavlja šizofrena američka administracija.

Žao mi je što Vojislav Šešelj nije shvatio poentu njegovog puštanja kao “teško bolesnog”, da je on postao oružje u rukama onih protiv kojih se borio svim sredstvima i silama od osnivanja SRS-a do danas. Tako da nemojte da se iznenadite ako iz vojvodinih usta uskoro umesto Karlovca, Karlobaga, Ogulina I Vukovara, čujete poklič Srbija do Karlovca, Karlobaga, Brisela I Haga. Tada će vam sve biti jasno. Počnite da sređujete podrume i skloništa – trebaće vam provetreni I čisti.

Jakov Milanović

Nema komentara