Čudno mi je, ali zaista, što, ovog marta, neću, kao novinarka da ispratim ,,Dane komedije”. To mi ne smeta, naravno, da kao neko ko voli pozorišnu umetnost, ko voli jagodinski Festival, odgledam, ukoliko do karata dođem, bar tri predstave.
Jedva sam čekala da, pošto ne pratim konferencije za novinare o festivalu, ,,Infocentrala” objavi odluku selektorke Ivane Vujic o predstavama koje ce biti izvedene ove godine. Kao i ranije, bez obzira na to što mi to više nije posao, informisala sam se (hvala Bogu, pa sve mogu na internetu da nadjem) o predstavama iako neću da pišem ili izveštavam o njihovom izvodjenju na Festivalu i o tome koliko su nasmejale publiku. Onda pomislih, ko zna, možda do marta i nadjem posao, isti onaj koji mi je još uvek pod kožom, pa će mi trebati neko znanje o ovogodišnjoj selekciji. Naravno da ne mogu da kritikujem selekciju, niti na to imam pravo jer nisam niti pozorišna kritičarka, nisam ni gledala predstave, ali mogu da, kao neko ko je dvadeset godina profesionalno pratio ,,Dane komedije”, na osnovu toga sto sam o njima pročitala, odaberem šta bih gledala.
Na prvi pogled, odgledala bih ,,Klaustrofobicnu komediju” Duška Kovačevića, jer sve sto izadje iz njegovog pera mora se videti. Gledala bih i predstavu Šabačkog pozorišta radjenu po tekstu Reja Kunija ,,Kidaj iz moje kuhinje”, jer sam se setila jedne odlične predstave istog pozorišta i pisca ,,Luda noć u Hotelu Jugoslavija” koja je na Festivalu izvedena tih godina kada sam ja kao novinarka počela da radim. Setila sam se i komedije istog pisca u izvodjenju Krusevackog pozorista ,,U mreži”. Pogledala bih i ,,Rodoljupce” Jovana Sterije Popovića u izvodjenju glumaca Narodnog pozorišta iz Beograda. Verujem u sud selektorke da je za ovogodišnji festival odabrala dobre predstave rukovodeći se onim za čim je tragala. To je, kako je rekla, ,,komedija koja je naš savremenik” tragala je za humorom koji je ,,fina i prefina suština pri suprotnom kraju, ali na istoj osovini sa tragikom. Komedije koje su izabrane predstavljaju ono što nam je, danas, preko potrebno, a to je ono na sta nas je upućivao Jovan Sterija Popović – komedija koja spaja isceliteljsku ulogu pozorišta sa njegovom obrazovnom funkcijom”.
Poslednjih godina, bez obzira da li je reč o domaćem ili stranom piscu, komedije koje se izvode na festivalu adaptirane su i režirane tako da prate nas život u svakom smislu i navode nas mnogo više na promisljanja, no na smeh. U kakvom vremenu živimo, takva nam je i komedija.
E, sad, na drugi pogled, ukoliko bih ,,došla” do karata za sve predstave odgledala bih sve, jer kako novinar da ne pogleda sve predstave? Znate, nekada su i novinari koji prate Festival donosili svoju odluku o nekim nagradama. Toga odavno nema, a mislim da bi trebalo da bude. Umemo i mi da procenimo i donesemo sud o dobroj glumi, imamo i mi svoje favorite i mogu vam reći da se desi da se naš sud o nekoj nagradi poklopi sa odlukom žirija, a ne samo da izveštavamo o tome sta je publika videla ili koliko je nekome bilo teško da odgovori na rediteljske zahteve. Moje starije kolege novinari su, baš, zbog svog novinarskog iskustva na ,,Danima komedije” meni bili sagovornici u brojnim radijskim i televizijskim emisijama ili člancima za novine i govorili svoja promišljanja o selekciji ili predstavama. Volela bih i da, stvarno, tih dana dok traje Festival, kao pre mnogo godina, osetim ponovo u vazduhu ,,Dane komedije”, da u Kulturnom centru i posle predstave vri k’o u kosnici, da srecem glumce na ulici, da mi ne izgleda sve samo kao ,,dosli da odigraju, pa odose nazad”.
Jagodinci koji, stvarno, vole ,,Dane komedije” i pozoriste jedva cekaju svaki festivali sa velikom paznjom gledaju predstave o kojima pricaju narednih godina. Svaki novinar koji je pratio ,,Dane komedije” ima svoje predstave koje voli i kojih se rado seca. Kad promislim o prethodnih dvadeset godina svog novinarskog iskustva na ,, Danima komedije”, onda medju svoje omiljene predstave stavim ,,Dunda Maroja” u zivodjenju Krusevackog pozorista, ..Celavu pevacicu” sa divnom Milenom Dravic, ,,Krcmaricu Mirandolinu”, ,,izvanrednu Jagosevu ,,Gospodju ministarku”, ,,Balkanskog spijuna” sa nasim Sašom Torlakovicem, prošlogodisnjeg Kokanovog ,,Doktora Nušica” i ima ih jos. Javicu vam ukoliko i sa ovogodisnjeg Festivala ostane neka predstava koje cu se sećati!

S. Lubura

 

Nema komentara