,,Lepota prostora“ ove nedelje je u jednom kreativnom, umetničkom haosu i to u ateljeu slikara Sretka Divljana.  Ovaj atelje nalazi se na vrhu zgrade u blizini ,,Navipa“ u Jagodini i ima više od 50 metara kvadratnih, ali je u njega gotovo nemoguće ući. Divljan sprema izložbu slika a platna su ,,dva sa dva“…miris boje, četkica, papira, platna, skica…miris specifične ,,DivljanovSke umetnosti“…

6Pod plaštom miholjske noći koja se spuštala na grad, Divljana smo zatekli na terasi kako slika.

-Slika koju radim već 16 sati zove se ,,Moj život,, i na njoj su žene koje su sastavni deo mog života, sova koja je moj česti motiv i na koju ja ličim, zebre koje volim i još neko…ona je pravo umetničko delo. Spremam izložbu za sledeću godinu, biće to veliki formati. Do kraja ove godine ili početkom sledeće planiram i izložbu pastela, ona je u potpunosti spremna. Poludeo bih da nema terase na kojoj provodim sve one dane i noći kada to vremenski uslovi dozvoljavaju. Gledam Jagodinu koja se menja, lišće, drveće, žene koje prolaze…na žalost kultura se ne menja, nemamo galeriju, nemamo pozorište i to je ono što mnogo nedostaje. Odlazim u Beograd da gledam predstave, odvojim džeparac, kupim pljeskavicu i hranim se umetnošću jer ovde nema ničega što umetnika može da hrani…-počinje priču Divljan i prekida slikanje.

On ističe da je Jagodina grad koji možda ima najveći broj glumaca, ali nema profesionalno pozorište. Krećemo unutra da vidimo Divljanov atelje.

78

 

 

 

 

 

 

 

 

 

-Atelje je moja jedina kuća. Ja ovde stvaram, imam preko 150 slika. Ja mogu da prodam slike ali ih ne dam, ne prodajem ih, to su moja deca. Imam jednu sliku koza i jarčeva, obožavam ih. Bio sam kod prijatelja koji ima 50 koza i 30 jaraca, bio sam oduševljen.

9

10

-Na ovoj slici je moj otac, nema bore jer ja ne volim da ga vidim sa borama. Moj otac je najpošteniji čovek, ni jednu ženu osim moje Ljubice nije imao.

U ateljeu je mnoštvo detalja iz hrišćanstva, mnoštvo slika koje prikazuju umetnost u religiji.

– To nije čudo jer sam ja konzervator, mnoge manastire sam konzervirao. Prao sam Studenicu, Sopoćane, Gračanicu, Nereze, Poganovo, Ravanicu, Manasiju…oni su me zadojili pravoslavljem, vizantijskim načinom mišljenja i osećanja. Za mene je post život. Ja nisam asketa, ja postim jer je to potrebno mom organizmu. Najlepša freska svih vremena je Beli anđeo koji je bar sto puta lepši od Mona Lize. Mi mo se stideli da ga pokažemo kao što se stidimo da pokažemo šta je raspeće u Studenici. A to je anatomski najlepše naslikano ljudsko biće – Hristos. Takođe, jedno remek-delo je Oplakivanje Hrista u Sopoćanima. U ovoj Srbiji je mnogo stvoreno, umetnost i lepota. Car Dušan je osvojio kompletnu Albaniju, niko njih ne mrzi, oni su naše komšije, ali to je istina. Danas su oni prisvojili celu našu istoriju i naše najveće svetinje – kaže Divljan.

11

Slikari jedni drugima gledaju ateljea, na osnovu njih određuju ,,sa kim imaju posla“.

– Naravno da i mi gledamo takve stvari. Kad uđem kod pedantnog čoveka, znam da se radi o čoveku koji je sasvim nešto suprotno od mene u umetnosti. Ja ne umem da održim atelje sređenim niti to želim. Moj atelje je kao moja duša! Svega i svačega ima i krša i loma i šuta i boja. Kada dođe žena da mi sredi atelje ja više ništa ne znam gde je šta. Atelje je moje carstvo, u njemu ja razgovaram sa sobom. Dom mog intelekta, to je moj atelje – objašnjava on.

Na zidu je ,,kosmička trava – čičak sa Rtnja“ i Divljan kaže da se radi o Božjem bilju. Na fotografijama po zidovima su detalji iz života, potkovica iz Sopoćana, ikona Sv Đorđa. Na Oktobarskom salonu je izlagao 16 puta.

– Ako bi pričao o Paji Jovanoviću koji je živeo u vreme Pikasa, Dalija, Matisa a slikao realizam i prekrasne dame, moram da kažem da su ga tada svi šutirali a danas je Bog. Tako i ja stvaram umetnost koja će imati svoje vreme i svoje mesto – dodaje on.

Privatno, Divljan u stanu na zidovima ima slike Biljane Vuković, Boška Karanovića, Miodraga Rogića, Stojadina Trajkovića. Posebno izdvaja slike Biljane Vuković.

51

 

 

 

 

 

Divljan planira da proširi atelje. On je sastavljen od tri prostorije a jedva se od slika prolazi iz jedne u drugu. Čovek je u strahu hoće li oštetiti neko od skupocenih platana. Divljan koristi Talensove boje, a plata naručuje u inostranstvu.

– Danas su žene otmenije nego nekad. Doživele su emancipaciju i svesne su sebe, ali ono što mi se ne sviđa jeste da sve liče na jednu ženu. Ceo svet liči na jednu ženu – dodaje Divljan.

Na žalost, nismo uspeli da fotografišemo ni deo slika. Ostaje gorak ukus u ustima što Jagodina nema galeriju kakvu ima svaki ozbiljan grad, neki i po nekoliko decenija već, a neki i više od veka, u kojoj bi se našli Divljanovi veliki formati, ali i slike drugih umetnika. Umetnost oplemenjuje…

tekst i foto Anita Mitrović

KRATKA BIOGRAFIJA

Sretko Divljan je rođen 1946. godine u Novoj Pazovi. Završio je Fakultet za likovne umetnosti u Beogradu. Magistrirao je na istom fakultetu 1975. godine. Član je ULUS-a od 1974. godine. Izlagao je na preko sedamdeset zajedničkih izložbi, a ostvario je više od 35 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu.

3 Komentara

  • Odgovori
    Ja
    29. oktobra 2014.

    Treba nam vise ovakvih ljudi…

  • Odgovori
    11. decembra 2014.

    Drago mi je da sam imala čast da upoznam Sretka Divljana,
    da saradjujem sa njim i naučim mnogo. Ovak čovek se ne može sresti
    često, jer svoju dušu je nesebično delio i sa nama studentima. Zaista
    nam treba više ovakvih ljudi pošto pored umetnosti oni nude neprocenjivo
    životno iskustvo i praktičnu primenu stečenih znanja.