“ Nikada nije bio veći broj napuštenih lovačkih pasa nego ovih dana, ovo je strašno. Prvi put sam ženku poentera primetila u sredu šetajući svoje pse pored fabricke pruge. Bila sam zgranuta koliko loše izgleda. Mislim da danima ništa nije jela. Od nje je samo kost i koža. Tuga prava. Tada sam pokušala da joj priđem ali je uplašena pobegla. Otišla sam kući da ostavim svoje pse. Uzela hranu i vratila se da je nađem. Ali nje nigde nije bilo. Sutradan vraćajući se iz šetnje sa svojim psima iznenada se pojavila iz jednog žbuna. Odmah sam otišla kući po hranu i opet je tražila. Ovoga puta uspešno. Bila je uplašena, nije htela da pridje, bežala je ispred mene. Ja sam spustila hranu i pomerila se u stranu. Sama je sirota došla i odmah počela da jede. Kada je zavrsila sa jelom uzela sam je u naručje. Od nje samo kosti, priča Inda koja je pronašla sirotog psa na ivici smrti.
Inda je izbacila fotografije i putem društvenih mreža odmah obavestila javnost.
„Javio se veoma veliki broj ljudi koji su ponudili pomoć. Nazvali smo je LOLA. Obezneđen joj je smeštaj i hrana zahvaljujući Jovani Ivanštanin iz U.K. i pokriveni su veterinarski troškovi zahvalujući Petri Pa Gerber iz Nemačke. Ona ima potencijalnog udomitela u U.K. Jutos je veterinar bio odsutan pa nije mogla ići na pregled. Inače ona je dobro. Živahna je. Najela se, naspavala i ogrejala, priča Inda.
Kako kaže predsednica ARGOS-a lovački psi su za lovce – oruđe, pomoćno sredstvo u lovu koje treba da im pronađe divljač.
„Lovci u njima ne vide živa i osećajna bića, dobri su im samo ako im „dobro rade“u polju, pa i u takvi slučajevima ih ne poštuju. Većina lovaca koje poznajem čuva pse u nehumanim uslovima, loše ih hrane a o lečenju da ne govorim! Kada se razbole, ostare ili zdravstveno nešto nije u redu sa spima, oni ih odbace jer im se ne isplati da ih dalje čuvaju. Lovačka računica je da je bolje da kupe novog kera nego da leče bolesnog i hrane starog, kaže Inda Marjanović.
