Jagodina je jedan od prvih gradova u Srbiji koji je dobio skejt park, ali kako su godine prolazile on je vremenom propadao dok su uslovi za vožnju postajali sve gori, a ponekad i nemogući za vožnju, kaže jagodinski skejter Đorđe Mijlković. Skejteri u Jagodini vide šansu za promociju turizma i privlačenja velikog broja ljudi koji bi, kao u drugim gradovima, dolazili na skejt festivale, u izgradnji betonskog skejt parka koji ne zahteva velika ulaganja. Oni su bili uproni i motivisani i uz pomoć arhitekte Milorada Obradovića, sami uradili projekat. Sada pozivaju grad da im u izgradnji pomogne.

skejteri-5

„U Beogradu smo uradili projekat za totalno novi skejt park sa arhitektom koji je projektovao skejt park u Čačku, što je jedan od retkih betonskih skejt parkova u našoj zemlji, pa se mi onda okupljamo i putujemo tamo iz Jagodine. Čačani su kasnije na tom skejt parku napravili čak 4 festivala sa nekoliko hiljada gostiju iz Srbije i inostranstva. Nama je zato u interesu i da Jagodinu stavimo na mapu kao nezaobilazno mesto što se tiče ekstremnih sportova, a smatramo i da smo u prednosti od mnogih drugih gradova jer smo pored autoputa tako da smo dostupni svima. Projekat za novi skejt park je urađen prema neophodnim standardima i obuhvata sve neophodne sprave za bezbednu vožnju. Jagodina bi tako imala jedinstven betonski skejt park na ovim prostorima i mogli bismo da očekujemo goste iz drugih gradova i zemalja kao što su i ranije dolazili i koji se nisu ponovo vraćali jer im nešto nije odgovaralo. Budući da je skejtbording i zvanično postao olimpijski sport, smatramo da je ovo pravi trenutak da doprinesemo sadašnjim i budućim skejterima iz Jagodine sa novom inicijativom“ kaže Đorđe.

skejteri-4

Skejteri dodaju da od kako postoji skejt park na parkingu akva parka, oni sami10 godina brinu o njemu.

„Mi smo se lično brinuli o održavanju parka i čistili ga kad god smo mogli. Deca se preko dana spuštaju na spravicama kao da je tobogan, a leti se preko dana ljudi parkiraju po metalnim spravama zbog prevelike gužve koje se od vrućine krive, a potom ostavljaju ulje koje ne može da se opere. Rupe su pune smeća od slučajnih prolaznika koje se kasnije pune vodom, pa se može zaključiti da niko više ne vodi računa o parku iako se svi trudimo da čistimo koliko možemo. Inače park u samom startu nije dobro napravljen jer su sve sprave metalne i pod loše projektovanim uglovima, a takođe podloga je običan asfalt tako da je to za skejt i rolere jako loše kao i za povrede koje dobijamo pri padanju. Kako smo godinama rasli i posećivali druge gradove i vozili se u njihovim parkovima na takmičenjima, shvatili smo da naš rodni grad ima jedan od najlošije izvedenih parkova u Srbiji! Organizovali smo skejt takmičenja u našem gradu ali svaki put je sve manje i manje ljudi dolazilo jer su uslovi za vožnju skoro nemogući. Rešili smo da utičemo na to i sami smo kompletno očistili i ofarbali park. Međutim, park je ponovo počeo da propada i da rđa a povrede su opet bile česte. Praktično smo shvatili da park više nije za upotrebu“.

Milorad Obradović, arhitekta koji je uradio projekat pohvalio je inicijativu mladih u Jagodini.

skejteri-2„Apelovao bih na lokalnu samoupravu da iskoriste poletnu energiju mladih i da nađu adekvatnu lokaciju u prirodi gde bi ovakva vrsta sadržaja bila prikladna. Takva lokacija bi zajedno sa gostima iz Srbije i inostranstva koji rado posećuju ovakve sportske terene postala stecište okupljanja mladih koji bi sa svojim daljim angažmanom bitno uticali na sveukupnu sliku vašeg grada. Takve inicijative se smatraju od izuzetno velike važnosti jer one imaju snagu da pokrenu daleko veće prostorne tansformacije nego što je naizgled jedan običan skejt park. Do sada je u Srbiji bila praksa da se skejteri sami organizuju da bi napravili makar delimično korisne uslove u kojima bi dalje trenirali. Na žalost, u Srbiji je praksa podsticanja svega nekoliko tipova sportskih terena koji vrlo često izgube svoju prvobitnu funkciju ili budu potpuno zapušteni usled kratkoročnog sagledavanja potrebe mladih u određenom vremenu. Dosadašnja praksa je pokazala da se to sa skejt populacijom uopšte ne dešava, već oni sa napornim i posvećenim radom nastoje da dalje unaprede njihov sportski sadržaj. Gotovo svi skejt parkovi u Srbiji, kojih je i danas jako mali broj, opstaju usled jake inicijative mladih ljudi. Ako pogledamo stanje u regionu, Srbija spada među zemlje sa najslabijom razvijenom mrežom ekstremnih ili drugih alternativnih sportova, a sve usled nedostatka odgovarajućih uslova ili drugih vidova podrške lokalne zajednice. Naše društvo mora biti svesno da je svaki sportski teren investicija koja traje u prostoru i vremenu i da se ona dugoročno isplaćuje. Mladi ljudi koji koriste višak svoje fizičke i mentalne energije u smislu ličnog usavršavanja, utiču kasnije na celokupan dojam o javnim prostorima i njihovim korisnicima. U gradovima gde su razvijeni sportski kapaciteti sa adekvatnom uslovima mi možemo uvideti i drastičan pad vandalizma i očuvanje građene i prirodne sredine kroz dalje učešće lokalne zajednice u rešavanju problema koji ih se direktno tiču. To je odraz socijalnog kapitala koji se prema pravilu jako teško i dugotrajno stvara, pa se tako može smatrati neizmernim gubitkom ukoliko on nije iskorišćen na pravi način. Mi danas u Jagodini imamo situaciju improvizovanog skejt parka koji ne zadovoljava ni minimalne uslove upotrebljivosti, ali pre svega sigurnosti. To je odgovornost ne skejtera, već svih građana Jagodine. Usled povreda koje su nastale u takvim uslovima građani mogu tražiti obeštećenje od grada. Parametri u projektovanju takvog tipa sportskih terena se formiraju prema jasno utvrđenim standardima pre svega formiranih prema standardu sigurnosti sportiste, a tu spadaju tačno određene vrste materijala, jasno definisane specifikacije i diverzitet sprava za izvođenje trikova. U predloženom rešenju na kome sam radio zajedno sa mladim skejterima iz Jagodine, pokušali smo da pronađemo najekonomičnije rešenje koje zadovoljava tražene kriterijume“ kaže Obradović.

Nema komentara