Ne postoji ni teoretska šansa da se kandidujem na izborima za predsednika Republike. Moje političko iskustvo je skromno, a životno nedovoljno da bih i samom sebi mogao da objasnim takvu ambiciju danas.

„Mislim da mi fale godine za takav poduhvat. Saša Janković je pobednički kandidat“ kaže za Danas Vladimir Pavićević, docent na FPN i najaktivniji poslanik u prethodnom sazivu Skupštine. Pavićević je nedavno napustio Novu stranku, što je u javnosti proizvelo spekulacije o tome da bi on mogao biti nestranački kandidat dela opozicije na predsedničkim izborima.

Zašto podržavate Sašu Jankovića?

– Predsednik Republike je jedna od naših centralnih političkih institucija. Čovek koga građani izaberu za predsednika izražava državno jedinstvo, predstavlja Srbiju u zemlji i inostranstvu, komanduje vojskom. Za predsednika treba da kandidujemo osobu koja je svojim dosadašnjim profesionalnim delanjem kod građana ulila veru da je dostojna obavljanja ovog posla. Moje je mišljenje da je Saša Janković upravo takav kandidat. Privržen svojoj državi i odan načelu vladavine prava, koje bi trebalo da bude jedno od osnovnih integrativnih načela naše zajednice.

Mnogi smatraju da je gospodin Janković prepoznatljiv u Beogradu, ne i šire, i da je idealan, da kažemo, pobednički, kandidat za gradonačelnika Beograda, a ne za predsednika Srbije?

– Verujem da bi gospodin Janković bio uspešan i u izbornom takmičenju za gradonačelnika Beograda. Mislim, ipak, da je, u okolnostima u kojima živimo i sa političkim akterima koje imamo, njegovo učešće u predsedničkoj trci mnogo važnije. Sa mesta predsednika države čovek ima priliku da nekada i presudno usmerava politički život zemlje. Jankovićeva usmerenost ka jačanju srpske države, njenog identiteta i institucija može biti mnogo delotvornija sa mesta predsednika Republike nego sa pozicije gradonačelnika Beograda. Znam osobu koja bi bila pravi kandidat za beogradske izbore i sigurno odličan gradonačelnik.

Ko je to?

– Reći ću vam kada beogradski izbori dođu na dnevni red. Niko ih za sada ne pominje, a redovni beogradski izbori bi po zakonu trebalo da budu organizovani 2018.

Da se vratimo onda predsedničkim izborima – mislite li da je realno da Saša Janković bude zajednički kandidat evropske i demokratske opozicije?

– Mislim da je realno. Skoro da nema relevantne evropske i demokratske političke formacije čiji predsednik ili visoki funkcioner nije saopštio da opozicija treba da ima zajedničkog kandidata. Ako postoji saglasnost oko toga, ostaje da se utvrdi ko je pobednički kandidat. Moje je mišljenje da u razgovorima o ovoj odluci treba biti racionalan i slediti dobru praksu koju je 2000. utemeljio Zoran Đinđić. Odbacivši sujetu i racionalno odlučujući, podržao je kandidata koji je imao najviše šansi da pobedi Miloševića. Taj kandidat je pobedio. Pobednički kandidat na predsedničkim izborima 2017. je Saša Janković. On danas ima najviše šansi.

Mislite li ipak da se precenjuje značaj uloge predsednika Republike?

– Ne. Velike promene su kod nas često, skoro uvek, dolazile nakon predsedničkih izbora. U bivšoj SRJ Miloševićev režim je urušen njegovim porazom na predsedničkim izborima. Naprednjačka era je nastupila upravo pobedom gospodina Nikolića na predsedničkim izborima 2012. Uveren sam da i gospodin Vučić najozbiljnije razmišlja da se ipak kandiduje na predsedničkim izborima, upravo zato što bi izgledni poraz kandidata kojeg bi on podržao značio potres za Vladu i verovatno pad s vlasti. Otud procenjujem da će drugi krug predsedničkih izbora obeležiti jedan civilizovani, demokratski politički duel između Aleksandra Vučića i Saše Jankovića. Takav politički duel je danas Srbiji preko potreban i potrebno je da ga svi akteri zaista tako dožive i tumače.

Da li su Vaša podrška Draganu Šutanovcu u DS i Vaše „kandidovanje“ gospodina Jankovića za predsedničkog kandidata u korelaciji? Postoje li tu neke tajne kombinacije i planovi?

– Nema tajni. Oduvek sam se zalagao da političari treba precizno i javno da saopštavaju svoje stavove. Ja sam upravo tako postupao dok sam npr. bio narodni poslanik u Skupštini Srbije. Uvek sam se trudio da se izbegavaju tajne kombinacije, zakulisne radnje i slično. O zakonodavnim projektima sam uvek pokušavao da govorim objektivno i precizno. Otud se dešavalo da nekada i pohvalim nekog od naprednjačkih ministara, koji je pripremio dobar zakonodavni predlog, uprkos našim načelnim i velikim političkim razlikama. I sada javno saopštavam svoje stavove povodom izbora za predsednika kao i povodom izbora u Demokratskoj stranci.

Mnogi su se ipak iznenadili podrškom Šutanovcu? Govorilo se da ste ljuti na demokrate zbog 35. mesta na listi za parlamentarne izbore?

– Gospodin Šutanovac mi se brzo po parlamentarnim izborima javio i rekao da namerava da se kandiduje za predsednika DS. Moj komentar je bio da treba da se kandiduje i da pobedi na tim izborima. Šutanovac ima jaku volju i motiv da ojača DS. Ima iskustvo koje je u politici neophodno i čovek se drži date reči, što je u politici poželjno a retko. Moje iskustvo saradnje sa njim od početka 2014. do danas je takvo – kad god smo se dogovarali oko zajedničkog rada, bilo je kako smo se dogovorili. Nije bilo otezanja, izgovora da nije moglo baš tako i slično. Takav pristup strašno cenim u životu i u politici. Šutanovac je, dakle, podršku zaslužio.

Uprkos istupanju iz Nove stranke, deluje da i dalje aktivno učestvujete u javnom životu. Koja je Vaša politička ambicija?

– Čovek sam politike i koliko god me, pre svega u porodici, ubeđivali da batalim više politiku, i dalje sam aktivan u političkom polju i tako će i ostati. Moje je mišljenje da ključne i sistemske promene treba da se dese u našem obrazovnom sistemu. Zato ću se posebno baviti mogućnostima promena u obrazovnoj politici kod nas. Danas smo daleko od uspostavljenih standarda u društvima znanja 21. veka i boriću se da se to promeni. Svaki podsistem našeg obrazovnog sistema zaslužuje preispitivanje i temeljnu reviziju. Usmeriću se ka analizi i definisanju konkretnih praktičnih predloga promena u obrazovnoj politici.

Znači li to da se spremate za poziciju u izvršnoj vlasti?

– Naravno. Nikada nisam bio u vlasti, ali verujem da ću se izboriti za priliku da jednog dana delam sa pozicije vlasti. I kada se ta prilika ukaže, maksimalno bih se posvetio radu na promenama u oblasti prosvete. Platon je u svojim Zakonima napisao da je od svih stvari sa kojima se od malih nogu susrećemo obrazovanje najvažnije. Naša praksa je takva da deluje kao da se nije čulo za ovu Platonovu misao. E takva praksa, loša praksa, treba da se menja.

danas.rs

 

Nema komentara