Nebojša Glogovac je jedan od najgrađivanijih glumaca u Srbiji koji se dokazao na pozorištu i na televziji. Glumio je u mnogim projektima zbog čega se smatra najraznovrsnijim glumcem. Dobitnik je mnogo nagrada pa tako i nagrade „Branka i Mlađa Veselinović“.

Nebojša Glogovac je rođen 30. avgusta 1969. godine u mestu Trebinju u porodici sveštenika Milovana i majke Milene. Kad je Nebojša imao samo 7 godina cela porodica se seli u Pančevo. Još dok je bio u srednjoj školi Nebojša je planirao da će se baviti glumom, pa je tako 1987. godine glumio u poznatoj seriji „Bolji život“, gde je imao rolu druga Slobodana Popadića.

Da li nam je potrebna promena?

-Nama je, da bismo pokrenuli dešavanja u bilo kojem smeru potrebna jedna ozbiljna revolucija na svim nivoima. A kako da napravimo revoluciju kada sedimo najmanje pet ili šest časova dnevno pred televizorom i gledamo zaglupljujuće serije i rijalitije? Od tolike televizije nema se vremena za revolucije i promene.

Da li je to i deo našeg mentaliteta?

-Naravno. Kod nas se svakih 40 ili 50 godina, nekada i češće, smenjuju pobednici, ideologije i orjentacije. Od tolikog haosa, nema zdravog toka misli ni razvoja društva, pa je ljudima teško da izgrade stav, da imaju mišljenje.

glogovac-01rasfoto-djordje-kojadinovic_fOnda nije ni čudo zašto Nušić ne zastareva…

-Naša glupost ne zastareva, a Nušić je to genijalno prozreo. Možda to ima veze i sa geografijom jer smo na raskrsnici sveta. Kroz nas prolaze sve kulture i nacije, sve političke orjentacije i mišljenja pa smo međusobno i slični i različiti i stalno imamo međusobna trvenja.

Rađa li se čovek sa empatijom?

-Verujem da se rađa, jer to je nasušna ljudska potreba. Ali, ukoliko životne okolnosti, roditeljski dom ne pružaju podršku čovekoljublju, onda mlado ljudsko biće počinje to osećanje da transformiše u bes, mržnju, ili samoljublje. Deca koja nisu mažena, nemaju zagrljaja i ljubavi mnogo više pate i veće psihičke posledice imaju nego deca koja imaju malo hrane i odrastaju u siromašnim okolnostima.

Čini se da su moralne vrednosti (čast, poštenje, dostojanstvo, ponos, ljudskost…) skrajnute negde?

-Utisak je da je današnji svet totalno komercijalizovan i da je neka spoljna ljuštura najvažnija. Vrednosti koje su neisplative i koje ne mogu novcem da se kupe su sklonjene. Novac je postao kompletna logika ljudskog ponašanja i delovanja, što je strašno. S druge strane, ostaje potreba za vrednostima, ali taj raskorak, bojim se da će negde duboko da boli ljude i da zbog toga dolazi do gomile nesuglasica i problema.

Da li sputavate osećanja ili ih pokažete baš onako kako osetite?

-Nemoguće je uvek pokazati osećanja u punom intenzitetu kao što je nemoguće govoriti samo istinu, jer bi to bio vrlo brz put ka ludilu ili izgnanstvu. Kada bih odlučio da budem isključivo duhovno biće i da se osamim u nekom manastiru tada bih mogao mnogo lakše da govorim stalno istinu. Ali, i takva istina mora da se prilagodi nekome, jer da bi vas razumeo morate mu to reći na način koji on može da prihvati, tako da sve to ima gomilu nijansi.

Kakva bi trebalo da bude idealna žena?

-Kako ja nisam idealan, ne očekujem ni savršenu ženu, niti to postoji. Dobra je ona koja se uklapa u tvoje prednosti i mane, kada jedno drugo popunjavate i dopunjavate i kao planinari jedno drugo vučete uz uže i pravite zajednicu od ta dva krnja objekta, kakvi smo mi ljudi. Svako od nas je pomalo krnji, ponegde mnogo jak, ponegde slab i prihvatiti jedno drugo sa svim manama i vrlinama može da bude blizu idealnog.

Odbili ste ponudu privatnih fakulteta na kojima vaše kolege uveliko predaju. Zašto?

-Svako odgovara za svoje postupke. Ni sebi nisam objasnio neke stvari što se tiče glume, još ne vladam raznim segmentima svog posla koliko bih mogao. Zbog toga nisam bio dovoljno spreman da oblikujem stavove mladih ljudi, budućih glumaca. To je jako pipava i osetljiva stvar i imam poštovanje prema toj profesiji.

izvor mreže, internet, Kurir, Press, Bilje&Zdravlje, foto Đorđe Kojadinović

Nema komentara