Na današnji dan rodio se patrijarh Pavle, bilo je to 1914. u Kućancima u Slavoniji. Odrastao je bez roditelja, a sredinom četrdesetih godina prošlog veka zamonašio se u manastiru Blagoveštenje u blizini Kablara.

Načinom života, skromnošću i jednostavnošću, postavio je primer mnogima. Patrijarha Pavla se sećamo ne samo 11. septembra, već tokom cele godine.

Sećamo se njegovih misli koje nam pokažu da sve može da izgleda potpuno drugačije. Ovako je govorio:

„Kada bi se svi držali ljubavi, ova zemlja bi bila raj. Ali kad bi se svi držali bar onog što je malo manje od ljubavi – jer, ljubav je veza savršenstva – kada bi se makar držali principa „Što želite sebi, to činite drugima; što ne želite sebi, to ne činite drugima“, onda bi zemlja, ako ne bi postala baš raj, bila blizu raja“.

„Prava ljubav je jedino kada ljubav ne traži svoje. Kada voliš nekog bez ikakve logike. To je i prava sloboda. E zato sam hrišćanin“.

„Proćiće sve, ali duša, obraz i ono što je dobro ostaje zauvek“.

„Bog nas je stvorio ljudima i traži od nas da to i budemo. Nema takvih vremena u kojima to ne bi mogli biti i ne bi bili dužni da to budemo“.

„Ljubav je najviša vrlina. Sve što čovek deli sa drugima smanjuje se, osim ljubavi. Što je više dajete, više je imate“.

„Nema čoveka bez greha, niti bez dobrog dela“.

„Mudrost bez dobrote prelazi u zloću, a bezazlenost bez mudrosti prelazi u glupost“.

„I sebi i drugima kažem: mene može da ponižava ko god hoće, al’ da me ponizi nema čoveka na ovom svetu, sem jednog, a to sam ja. Kad to zna čovek ima stabilnost“.

„Nije nesreća što mi imamo suprotna gledišta, jer se stvar mora sagledati sa više strana. Ali često kod nas dolazi do onog što nije razlika u mišljenju. Toga se moramo osloboditi. Ako budemo tolerantniji, onda ćemo moći da shvatimo i to gledište drugoga. Ne da ga usvojimo ako nije dobro, ali da ga shvatimo da ne dođe do mržnje i ovog što nas cepa i deli“.

„Uzdam se u Boga da će ovim vlastima otvoriti oči da ovaj namučeni narod prestanu zlostavljati, rekao je 3. februara 1997. godine patrijarh Pavle u javnom obraćanju.

„Nevolja je bilo i bivaće, ljudi i neljudi je bivalo i bivaće. Okolnosti ne zavise uvek od nas, ali da li ćemo biti ljudi ili neljudi to od nas zavisi, govorio je patrijarh Pavle, brinući posebno za narod Kosova i Metoije koji „kraj svojih sve proređenijih ognjišta, čuva svetinje ne samo Srba, već i čitavog prosvećenog čovečanstva“.

„Milioni običnih ljudi žrtve su nemaštine i gladi, dok manji broj živi u neograničenoj raskoši i telesnim zadovoljstvima. Mnogi narodi mukom i krvlju stečenu slobodu brane od nasilja globalističkog sistema, istakao je patrijarh u Vaskršnjoj poslanici 2007, naglašvajući i upozoravajući na opasnost lažnih sloboda i demokratija i nametanje „unapred spakovanih i gotovih rešenja“.

„Kada bih bio poslednji Srbin, pristao bih da nestanem, a da ne bude zločina…pristao bih da nestane ne samo velika nego i mala Srbija i svi Srbi sa mnom, a ne bih pristao na neljudstvo i nečovečstvo, jedna je od poruka patrijarha Pavla, koji svojoj duhovnoj deci objašnjava smisao kosovskog zaveta i svog opredeljenja za „Carstvo nebesko“.

Patrijarh Pavle preminuo je 15. novembar 2009. u Beogradu , bio je 44. vrhovni poglavar Srpske pravoslavne crkve od 1990. do smrti.

J.M.

Jedan komentar

  • Odgovori
    Cica
    14. septembra 2017.

    Evo kako je lepo misljenje o zenama imao … Zasto to niste napisali ???

    “Pokrivanje glave je simbol pokornosti žena mužu i crkvi; to je znak vlasti muškaraca nad ženama, to je princip uzvišenosti i časti”. (Patrijarh Pavle, Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere, Beograd 1998.)

    “Nalažući ženama kao obavezu, bez obzira na sve loše osobine muža, da bude poslušna i da mu čini ustupke, hrišćanstvo vidi u tome sredstvo za ukorenjivanje mira u bračnim odnosima i ponovno uspostavljanje bračne sreće“.
    (Patrijarh Pavle, Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere, Beograd 1998.)

    “Žene nisu poželjne u crkvi tokom menstruacije, ali savremena higijenska sredstva mogu efikasno sprečiti da se slučajnim istečenjem krvi hram ne učini nečistim, kao i ublažiti zadah koji isticanjem krvi nastaje“. ( Patrijarh
    Pavle, Danam budu jasnija neka pitanja naše vere, Beograd 1998.)

    “Pravoslavna crkva nije protiv toga da žene nose pantalone zbog prirode posla koji vrše, na primer, u fabrikama, ili putovanju zimi na konjima, motociklu, skijanju i tako dalje….Crkva je protiv takvog oblačenja kad je ono
    zbog mode i pogrešnog shvatanja jednakosti polova“. (Patrijarh Pavle, Da nam
    budu jasnija neka pitanja naše vere, Beograd, 1998.)