U amfiteatru Pedagoškog fakulteta u Jagodini, organizovano je predavanje američke astronautkinje Marše Ivins, o čovekovom putovanju u svemir.

marsha_ivins_by_bowersU uvodnom delu obratila se Violeta Jovanocić, dekan Pedagoškog fakulteta, koja je pored ostalog rekla: „Danas imamo priliku da pogledamo njenim očima, kako mi dole izgledamo, sa tih nebeskih visina. Ovo nije samo avanturstička priča o putovanju u svemir, ovo je priča o tome kako se upornošću mogu dostići snovi, ovo je priča o ženi koja je jedna od 17 izabranih u konkurenciji od 5000 ljudi, koja je 5 puta putovala u svemir i tamo provela 1318h, koja je 37 godina radila za Nasu. Marši želim da uživa sa nama a vama da proširimo vidike i stignemo do kosmosa.“

Skupu se potom obratila prof. dr Vera Savić koja je se zahvalila gošći i predstavnicima ambasade SAD-a uz čiju saradnju je i realizovano ovo gostovanje. Nakon kratog obraćanja, ne želeći da zadržava početak prezentacije koju su svi sa nestrpljenjem očekivali prepustila je reč Marši Ivins.

Marša je otpočela svoju nevoravatnu priču vraćajući se u šezdesete godine prošlog veka, u vreme kada je njena mašta putovla sa astronautima koji su u svemirskoj trci pokušavali da odu makar za korak dalje na putu osvajanja jednog novog sveta.

„U nedostatku gravitacije letenje nije ništa novo, prosto se odgurnete do tačke do koje želite da dođete. Samo ako to učinite preslabo, nećete ni stići, prejako i udarićete glavu tako da mnogi u tom trenutku razumeju zašto Supermen drži ruke ispred sebe dok leti“ našalila se Marša i prešla na sledeći snimak inspirisan svetskim prvenstvom u futbalu „ Sigurna sam da ovakav gol niste videli na zemlji“ dodala je gošća uz osmeh.

Imali smo priliku da vidimo razvoj svemirskih letalica i svemirskih stanica sve do današnjih dana, nakon čega nam je Marš dopustila da zavirimo i u nesvakidašnji život astronauta u svemirskoj stanici. Tako smo imali priliku da vidimo šta to astronauti jedu, šta piju, kako peru zube i gomilu drugih interesantnih podatka. Tako na primer, verovali ili ne, na svemirskoj stanici prerađuje se urin samih astronauta, kako bi se dobila voda za piće, astronati takođe moraju da se vezuju kad spavaju kako ne bi lebdeli po letelici itd.

„Ovo je nastavak naše saradnje sa ambasadom SAD-a u okviru projekta usavršavanjea engleskog jezika profesora srednjih i osnovnih škola. Nedavno nas je posetio i američki ambasador Kirbi, a sada kao nastavak dobre saradnje imali smo priliku da prisustvujemo ovom zanimljivom predavanju“rekla je dekan.

Nenad Nikolić

 

 

Nema komentara