DOBRIVOJE BOBAN VUKIĆEVIĆ, PREDSEDNIK FS POMORAVSKOG OKRUGA I FSO REKOVAC

OPARIĆ – Selo Oparić u srcu Levča važi za mesto gde se proizvode najkvalitetnija vina. Zahvaljujući legendarnom Janku Brašiću, rodonačelniku naivnog slikarsta u Srbiji, poznato je po naivnom slikarstvu i van granica naše zemlje, pa čak i Evrope. Živadin Jovanović, bivši šef diplomatije u vladi SR Jugoslavije, proneo je lsavu svog sela širom sveta. Iako decenijama živi u Beogradu, nikada se nije odrekao rodnog Oparića, često ga obilazi i u njemu provodi penzionerskse dane. U Opriću je poslednje tri decenije alfa i omega Dobrivoje Boban Vukićević, aktuelni predsednik, FS Pomoravskog okruga i dugogodišnji FSO Rekovac.

Čovek – institucaja Boban Vukićević svakako je daleko najpoznatiji žitelj Oparića koji svoje životini vek vezao za ovo bogato levačko selo. Ljudina, gromada, dobročinitelj, dobra duša, spreman da svakom pomogne, ostavio je vidljiv trag u život ovog sela unazad preko tri decenije. Bez njega na čelu rad ni jedne sportske i društveno-političke organizacije nije se mogao zamisliti. Višegodišnji je predsednik Mesne zajednice sela, Lovačkog udruženja, školskog saveta OŠ u Opariću, odbornik SO Rekovac u više mandata…

Ipak, bogat duštveno-politički rad je u senci sportskog ,tačnije fudbalskog. Boban Vukićević, rodjen pre 60 godina u ovom levačkom selu, preko tri decenije bio je fudbalski golman. Počeo je golmansku karijeru u rodnom Opariću. Njegov stas, sjajne intervecnice i činnjenica da je svojom pojavom zaklanjao pola gola nisu ostali neprimećeni. Sredinom sedamdesetih godina prihvatio je poziv Radničkog iz Kragujevca, koji je tada igrao značajnu ulogu u Prvoj ligi bivše Jugoslavije. Mdjutim, u Kragujevcu je ostao svega godinu dana. Za to vreme bio je rezerva legendarnom golmanu Radničkog Vladi Vučkoviću ,,Fazanu“, sigurno daleko najboljem golmanu u istoriji ovog kluba. Tada su boje Radničkog branile sve same legende: golgeter Sava Paunović, Slobodan Paunovski, Tatović, Soda Živadinović, Milić, Kurčubić, Matić… Boban Vukićević je član Radničkog bio svega 12 meseci.

-Nisam mogao bez mog Oparića. Da sam ostao sigurno bih napravio veliku golmansku karijeru, da li u Radničkom ili u nekom drugom prvoligaškom kjlubu, svejedno, sa setom se seća svojin najsvetlijih trenutaka svoje golmanske karijere Boban Vukićević.

Po povratku iz Kragujevca Bovban Vukićević je branio boje kluba u svom Opariću. Branio je preko tri decenije, u ulozi golmana se ogledao i kada je već bio zašao u petu deceniju svoga života.

-Morao sam na teren jer nije imao ko drugi da brani, nije mi to padalo teško jer sam voleo fudbal i bio sam speman da se uvek žrtvujem zbog fudbala, priznaje Boban.

Na zalsaku bogate golmanske karijere Boban Vukmićević je polako preuzimao sve funbkcije u klubu, ne zato što je tako hteo već zbog činjenice da to nije imao ko drugi da radi. Bio je ekonom, sekretar, predsednik, trener, glavni i jedini finansijer… Nije bilo posla u klubu koji je za Bobana bio stran.

Njegov Zenit najveći uspeh je ostavrio krajem devedsetih godina prošlog veka, kada se iz Okružne lige plasirao u Pompravsku zonu. Nažalost, Boban je tačno znao kolike su mogućnosti ovog kluba, pa je mesto u Zoni dobrovolojno prepustio Jedinstvu iz Donje Mutnice. Kasnije je Jedinstvo ustupilo mesto Jagodinu u Srpskoj ligi – Istok. Posle toga Jagodina je ekspresno stigla do elite srpskog fudbala, gde već petu godinu uspešno egzistira.

Pre istorijskog uspeha Zenita, Boban Vukićević je uz veliku pomoć već spomenutog Živadina Jovanovića, stvorio sve uslove za rad i odigravanje utakmica na terenu u Opariću. Teren je proširen, izgradjejna je betonska ograda oko igrališta, a kraj igrališta izgradjene su najmodernije svlačionice. Tako je ovaj klub dobio uslove kakve ima malo koji klub na području FS Pomoravskog okruga.

Krajem devedesetih godina direktor Savezna uprave carina Mihalj Kertes, Zenitu je poklonio autobus marke Stera, zaplenjen u Vojvidini. Taj autobus je fudbalere Zenita na takmice na strani, ali je bio u funkciju i za prevoz članova kluturno-umetničkih društava ne samo iz Oparića, već iz celog Levča. Taj autobuse je vozio Boban Vukićević, dakle i uloga šofera autobusa nije mu bila strana. Posle petooktobarske revolucije 2000. godine, vlasnih zaplenjenog autobusa je došao u Oparić i zahtevom da mu se vrati autobus. Boban Vukićević je bez reči vatio autobus vlasniku.

Boban Vukićević je početkom devedesetih godina postao prvi čovek FSO Rekovac. Potom je delegiran u Skupštinu FS Pomoravskog okruga. Član je Skupštine i Izvrnog odbora od osnivanja ovog Saveza 1992. godine. Kada je Goran Milanović postao predsednik FS Pomoravskog okruga 2008. godine, on je za jednog od dva kasnije tri potpredsednika, predložio Bobana Vukićevića. Za potpredsedmika je, ponovo na predlog Gorana Milanovića, biran i na Izbornoj skupštini 2012. godine. Tada je iz Izvršnog odbora FS PO ispao Blagoje Milošević, do 2008. godine prvi čovek Saveza.

-Blaža se ljuti što ga nisam predložio za člana IO FS PO. Ne znam šta je on učinio za mene, kod njega sam dok je on bio predsednim bio običan član Izvršnog odbora, a od kako je Goran Milanović na čelu najmasovnijeg saveza u Pomoravskom okrugu, ja sam u dva mandata bio potpredsednik, rekao je tada Boban Vukićević.

Kada je Goran Milanović početkom 2013. godine odlučio da podnese ostavku na mesto predsednika FS PO, za prvog čoveka FS PO izabran je Boban Vukićević.

-Ovo je kruna mog rada u fudbalu. Trudiću se da opravdam poverenje i da uspešno vodim Savez koji je jedan od najboljih u FS regiona istočne Srbije i svakako najmasovniji u sportskoj porodici Pomoravskog okruga, rekao je po imenovan ju za predsednika Boban Vukićević.

U medjuvremenu i dalje obavlja ulogu predsednika FSO Rekovac, najmanjeg Saveza u Pomoravskom okrugu. Kao fudbalski radnik od leta 2013. godine nalazi se na listi delegata Srspke lige – Istok, pre toga je delegatsku dužnost godinama obavljao u zonskom stepenu takmičenja.

Jedan je Boban Vukićević, ,,Pomoravski Miljanić, leganda Oparića, levačkog i pomoravskog fudbala.

 

Nema komentara